Звезда

Број 60 з В Е Та је песма излив срца, Излив душе сретних дана, У њојзи је моја срећа, Љубав моја опевана. У њојзи је одзив раја На усклике жића млада, Са највишег негда виса, Са врхунца мојих нада. Али ко би данас смео Сећати ме сретних дана! Не смем ни ја да те читам, Песмо моја нечитана. Поред мене свећа дрхће, К'о да б' песму читат' хтела, Ја је дадох њеном пламу Хартија је изгорела. Хартија је изгорела, Ал' осташе слова бела, Песма моја нечитана Још се види са пепела. И ја читам своју песму, Уздисаје срца врела, Чигам цветак своје среће, Све то читам - са пепела. Ох, зар тако љубав света И по смрти јоште траје! Ох, зар тако пеп'о чува Моје свете осећаје ! ! Зар је пеп'о тако веран, Па не пушта миље своје! — Аој песмо, туго моја! О.ј, пепеле, добро моје ! (Певанија) Змај Ј. Јовановић. - ^ Уч> СА СКУПШТИНЕ Ко се не би српској слави Данас дивио! — Једногласно викнули смо: „Ура! Живио!" Једнодушно чусмо, шта нам Озго рекоше А слободне речи беху, —г Не утекоше.

А да буде лепши призор Тихој идили, Топове смо једноочно Сами видили. А да буде слобода нам Светом виђена Једнокрсно потписасмо Наша имена. А да с види, како ј' света Слога С])бину Једнотрбно појешћемо Масну ужину. А да когод не помисли Ту су странке две Једнострано саслушасмо И схватисмо све. А да злотвор не помисли То је само „нент!" Једногробно мачинисмо Дубок комплимент. Сад не треба но наздуху Више лутати Сад можемо једноусно Српски ћутати. Док нас когод опет можда Чиме понуди Донде народ славно, мирно, Нек једноуди Јединство смо, браћо, хтели То је наметно! Право, криво, црно, бело, Сад је све једно! (Неванија). Змај Ј. Јовановик.

ИЕСМА СТАРОГ СРПСКОГ МА.ЧА Ево мене увек 'вака Од давних давнина, Шчувала ме мишца јака Од јунака за јунака, Од Србина за Србина Од оца за сина. Ја сам био луч слободе Кроз толике таме^