Звезда

3 В Е -

3 Д А

В рој $0

Кад би тога часа Говорити знала, Од тога би гласа Неба задрхтала. Анђели би хтели Рајевину људи, Они би отели Љубав нам из груди. Овако нам лепе Среће и не слуте, Нека срца срене, Нека срца ћуте. ХШЈ Н о 1 ј је тија — месечина сија, Хајде, луче, да бројимо звезде. Звезда много, да не забројимо, Пољупцима да их бележимо. Ш1 Ти ме питаш што те гледам, У душу ти поглед журим; Ти ме питаш, што те гледам Гледам, гледам — па зажмурим. Ти си онда дете била, Ја те нисам ни познав'о, Кад сам снив'0 цветак неки Цветак, кој' сам обожав'о Онај цветак — твоја слика, Онај мирис — душа чиста Не срди се, јање моје, Кад ти кажем: ти си нста. За то жмурим, за то гледам, Да ми каже ноћ ил' дан, Ил' је био санак јава, Ил' је ова јава сан. (Певанија), Змај Ј Јовановић.

ТУМАЧЕЊЕ СНА Снивао сам ведро небо, Под њиме су руже цвале, А румених поврх ружа Две су звезде треперале. Једну грану од корала, Што је анђ'о божји сков'о, А под њоме развијено

Десно крило лабудово. Снивао сам сву красоту Изобила развијену Ал' најниже видео сам Једну ледну, голу стену. Овај санак, чудан санак, Често ми се вако сања, Па кад бели сване данак Остави ми туговања. Јер су звезде — очи њене, Ведро ј' небо — њено чело, Руже беле и румене То је лице превесело. Корал-грана — уста значи, Што-но анђ'о божји сков'о, Најлакше се иротумачи Десно крило лабудово. Али, болан ти шта значиш, Непогодна гола стено? Чини ми се, чини ми се, То ће бити — срце њено. (Иеванија) Змај Ј. Ловановић. ■т&тСРЦЕ ПТИЦОМ Да подари каква сила Срцу моме до два крила, Де погоди, дико мила, Каква би то птица била? То би ор'о Бити мор'о Сунцем би се побратио; Ал' каткада, Жељан хлада И земљи би долетио, Па ту кад би тебе, мила, Са каквога вид о дуба, Твоја би га јача сила Прометнула у голуба. (Певанија) Змај Ј. Ј вановић. — ——-©час>--ОО 1 '® СПАЉЕНА ПЕСМА Преврћући прашне књиге, Прашне књиге и хартије, Нађох песму забачену, Што је нико чит'о није.