Звезда

6..0Ј гл з В Е — Шта јс ? — рече она и диже главу. — ,)а идем с иобратимом. Ако ме ко буде тражио, кажи му нека до1>е вечерас. Да ти иије што зло ? — рече видевши њеи жалостиван иоглед. — Није, није Иди, али пази на се! — Што то? Па ја иазим! — Ништа. Ја велим: пушка је ... И опет онај чудновати поглед који му нагна крв у главу. — Иа ја сам и до сад с пушком ишао, па ми ниси тако говорила ! А ко си ти да ти се не сме ништа рс!<и? Нар ја, као мајка, не смем ништа казати ? — Смепг, нано, смеш! Реци ми пгга хоћеш! — Тако је то! Чим се ожени, онда мати душманин! — рече она јетко као да испљува. Он јој се стаде умиљавати и љубити је, само да поправи погрешку. Кад је мало умири, пољуби је У РУКУКад је изишао у куКу на1)е Милипу саму. — Где је побратим ? — Он одјури часом до ку 1>е по пушку рече она. Њему би то право. Нриђе Милици н номи лова је по образу. — Иази! Нађи се ту око нане. Не потраја дуго, а Милан дође с пушком и кретоше се. Милица их испрати на капију — Не идите ми без лова! — рече она шалећи се. — За сваки случај, снахо, спреми ти нама вечеру! — рече Милан. Нидећи их како се шале, Нери се опет натушти чело. Не силазапге му поглед материн с очију „НГта им је те се тако кикоћу!" мишљаше а већ се наљутио Кад замакоше Милан се окрете још једном — Баш је луда ова моја снаха! Гледај, мо лим те, још стоји! Баш ово женскиње кад кога заволи полуди за њим! — Л кога воли ? Милан га погледа, насмеја се па ])ече: — Не воли заиста мога оца, него тебе! . . . Него, видим, њено је лудило и на тебе прешло! Па се опет опучи смејати. Пери би право Ма да га је сумња по мало жацкала, опет је волио да чује како га жена воли. И док му је Милан причао како је умирио Гајићевог вранца он је овако размишљао и не слугаајући причу Миланбву: „Па јесте! Од куд да мени дође у главу да ме не воли! Ко ми је то казао!.. . Нана ми то није рекла, она каже само како се смејала с по братимом. Па смејала се и преда мном, шта је то! Бага сам ја будала!"...

3 Д А ■ С тр . 483

И опет му изиђе поглед материн пред очи, и зазвони му реч „поштена" у ушима. И на мах осети како му се свија зима око срца. . Сав се накостреши. Он покутиа да те мисли растера и ноче разговор с побратитом, који га опет нримири ... (иастатшт\,е св)

РЕТКА НАРУЧНИЦА ПРИЧА АМЕРИЧКОГХУМОРИСТЕ МАГКА ТВЕНА Аурелија млада шеснаестогодишња девојка, упозна се са једним младићем из Њу Џерсеја, који се зваше Виљем Брикинриџ и бејаше ста рији хпест година од оне, која га је заволила. Они се заруче уз оиште одобрење свију њихових пријатеља и рођака, и за неко време изгле дало је, да им судба спрема неко блаженство, које ретко доживљују прости смртни људи Ио варљива их срећа обману: млади Керисер разболе се од богиња најопасније врсте, и кад је оздравио изгледаше са свим шарен, — на њему не остаде ни трага пређашње лепоте Аурелија најире намисли да откаже, али болећивост према веренику надвлада и, она само на неколико дана одложи свадбу. Кад је било баш у очи свадбе, Брикинриџ се беше толико занео посматрањем нуштеног ваздушног балона, да је у ходу нао у некакав бунар и сломио ногу, коју су му морали осећи изнад колена. Аурелија пође мислити, да раскине са младожењом, али је љубав победила и она ионова одложи дан свадбе, е да би му дала времена да прездрави. Али опет несрећа снађе младића. 0 народном празнику 4. јула непажњом ђуле из топа однесе му једну руку, а после три месеца махина у <Ј>абрици истргне му и другу руку. Срце Аурелијино да препукне! Паинакилеменитост душе одржала ју је и она се реши да пође за онакаженог вереника. Дошао је дан свадбе, али и нова недаћа: Ке рисер добије пришт и од тога изгуби једно око. Тада родбина Аурелијина једногласно реши, да је она поднела више но што се могло очекнвати од ње, и стану је наговарати да откаже веренику; али после малог колебања, она у благородном заносу изјави, да сам Брикинриџ није ни зашто крив. И она опет одложи дан свадбе. Аурелија дакле опет се тврдо реши да се уда за њ, али несрећни заручник толико се обрадовао овој својој срећи, да му за мало није пукло срце. На неколико дана пре свадбе деси се опет несрећа. Некако у то доба, индијанци на реци Овену, здеру кожу с главе једном човеку. И тај