Звезда
3 В Е
човек, није био нико други но Виљем Брикинриџ Керисер из Њу-Џерсеја. Он је хитао кући невестиној сав срећан и блажен, кад ето на једанпут деси се, да за навек изгуби своју косу и тога чемерног дана једва се уздржао да не прокуне грку судбину која му је поштедила главу. Сад се већ Аурелија озбиљно забрине гата да ради. Јога је ненрестано волила Брикинриџа. — пише она обузета правим осећајима женскиње, као и пре, она љуби оно што је остало од њега, ал-и се рођаци њени упорно успротиве њиховом браку, погато заручник немаше срестава а није био више у стању да зарађује; њен мираз опет није толики, да могу бити обоје осигурани. „Шта ми је остало да радим?" — питаше се несрећна девојка. Виљем Брикинриџ Керисер ликовао је. . Ау])елија ипак одлучи да се уда за њега... Један богат трговац дознав о пожртвовању девојчином и ватреној љубави несрећног младића, прими к срцу њихов положај. . Он даде Аурелији за мираз 20 хиљада долара а заручнику јој на ручи вештачку ногу и обе руке; кад се Виљем појавио невести са власуљом на глави она је вриснула од радости... Али — судбина је била неумољива. Виљем се са свим забатргао у суср т заручници и падне сломив себи и другу ногу тако, да су је морали ампутирати више колена. Свадба се опет одложила. Аурелија је него нала заручника са највећом нежности и старањем; он брзо оздрави, али се покаже да су доктори око ампутације хитали са завезивањем ране те се несрећнику заразила крв. Сад већ нису могли спасти заручника и он умре 14-ти дан после своје последње несреће. Неутешна заручница можда би за дуго оплакивала злосрећног заручника, да јој срце није освојио трговац Мотин.. Он није хтео да узме натраг дати јој мираз и нредложи Аурелији своје срце и руку. Свадба се свршила весело и богато
Б 0 Р Б А А. В. ОТЕРНА (СВРШЕТАК) VII Ну, сад се догоди нешто чудновато: крик ужасан, који му душу раздираше, чу се у тој иразној соби. Тимотијев скочи ужаснут, пред њим стајаше Ирина, бледа као мрамор. — Немојте, немојте, — гласом полуделе го ворагае она — немојте се убити! Брзим корацима при!)е сголу и шчегга револвер обема рукама.
— Ах, гата је то, шта је то? — боно говорагае она — Оставите то, гроч>ице, можсте се иовредити, ја и не мислим да себи живот одузмем. Тимогијев иокуша пажљиво да јој из руку узме револвер. Но она није разумевала његове речи, није знала шта хоће; она га види још жива и неиовређеног и после тих мука, које је она преживела. тамо, у својој соби где јој је синула мисао, да ће он можда себе убити и она је задрхтаиа од те мисли и, као бесомучна јурнула у собу и видев га да живи, била је за њу неопи^ана срећа! Она није ни нримећавала сузе које тецијаху из њених очију... Не, не, — говорила је она све јаче стежући револвер. — ја вам га не дам, ви ћете, ви морате живеги. Ја вас љубим.. л>убим! — Молим вас, не говорите о љубави, ви сте и сувише узбуђени, ви и не разумете што говорите. — Ви нећете умрети, — говораше она -- ја не дам, ја ћу вас спасти. - Умирите се, Ирина Дмитријевна, седите и приберите се, да бисте ме могли разумети. Он лагано извуче из њених руку револвер и намесги гроФицу на једну Фотељу. Она му се покораваше, гледајући га великим узбуђеним очима, које изражаваху иокорност. Она шчепа његову руку и силно је стезаше; но он тихо извуче руку и седе према њој. — Ви сте узбуђени Ирина Дмнтријевна, но разумите ме. Заиста, наступио је био један мо менат, када ми је живот био одвраган и мени је изгледало да је 6ол.е уклонити се са овога света. Но то је био само један тренутак и ја сам после одбацио мисао о самоубиству Разочарење у једно.ј жени није довољно да бисмо помислили, е је цео свет такав Можемо се разочарати у једном човеку, а ипак зато другим л>удима веровати... Умирите се, Ирина Дмитријевна, ја нећу принети себе на жртву, она није ни потребна; ја могу и без вас живети. — Ја вас волим, ја нећу, ја не могу да иоднесем да ви мене презирете. Она је била веома нотресена, кад је то говорила. Ја вас нећу презирати, — рече он ласкаво. — Зашто да вас презирем! Ја видим проблеск искренога осе1.аја, проблеск ваше дугае. Ирина. гроФице, идите, лампа се већ гаси, већ свањива, могу вас застати овде са мном, вас.... невесту кнега Данила. — Ја волим вас, — (Јдговори она одлучно. — Ви се варате, гроФице, ви се варате, силно узбуђење ове ноћи на вас чудновато дејствује. Видите — ламиа се гаси, светлост месеца само ће тада осветљавати ову собу, бежите молим вас... бежите. — Ја волим вас...