Звезда

Отр. 492

3 15 Е

Оиа (у највећим очајан.у); „Дај де, селе, мало воде!" Ове речи — елатке стреле минугае ми груди беле (клоне и иритиснс тсецоЈг .ад на они), скочих млада, н.сму стигох, (јецајуки) дигох крчаг, руку дигох, рука дрнтКс • крнаг доле, оде на две иа три поле. (Задени се од плача.) Болта (подигне цреиове и броји): Рифтиг! Тако је... Унраи| три поле! Ни црепа випте тти дрепа матт.е, Сви (чуде се): О! о! о! Волта: Јесте ли видели, браћо ! ГГемојте после да кажете : „е нисмо видели, е нисмо знали !" Бројтс! Сви : Једаи, два, три! Управо трп ноле. (>1м, (једајуКи горко): ,То1п од тт.сга лсж<' дрепи. али где је оиај лепи? Сви: ЗиаКе га ђаво, где је! Али само нека доКе! Оиа (тужно махне руком): Кад би опет сада допГо, ма и овај други пронГо! (показке иа другу Ј.улу.) Полта : Није него! Да разбије и другу Купу! А у шта Кетн ондак воде зантити? по.тава ТГВЋ.Л Пандур и ире/јажњп. Пандур: ЈПта је ? Шта Кете овде ? ПГто сте ге скупилп? Болта: Та овај та како Кемо вам касти то јест, овај... Сви: Знате... ми тшемо знали... Она (ступи одважно иапред); Кад сам синоК овде била и водице заитила, дође момче дрна ока, на кон.иду лака скотса. Па.ндур: То се меие нигата тте тиче! Папред! Сви: Зар ви смете нас тераттт због нечије Г.упе? Панлур: НеКу ни за шта да зпам! Ако пммте тпто, втт Кете реКи то гос.подину судду! Оиа (кроз илач и илашл.иво) : ГГоздрави мс, зборит оде: „ Дај де, селе, мало воде!" Иапдур: I Iи то мс се не тиче! НГапред! Марш! Болта: А шта смо вам скривили, да с иама тако поступате? Пиндур: Ни то ме се не тиче! Нека судад расправл.и ја знам своју дужност. Напред! (Оде бунару, узме ону нразцу 11утIу н покупи црспове.) Болта: 0, људи Божји! Панлур : Немој ми се ту итттчуГјавати', док те нисам мм.зн'о овим иаџаком! Наттред! (Гура пх тт они одлазе у највеКсм нереду тт граји.1 (Завес г.гзо падл.) Ч И Н Д Р У V И (Сеоска канцеларија у којој се суде наори. Лппо и доснп плишана канабе'1'а. У дуОини - у лсвпм углу златан сто, на њему једна онаклија; иа зиду слике: Отело дави Девдемону, и Вснеција. 11а сре дини лон 1шсаГ >и сто, на столу дугме за елсктрично звонце, лсво и десно актови, прибор за нисан.е; на средини, изме1)у актова: она празна Купа н она три препа. Десно, па зиду телефон. У Оппгге слсгантно намештена канцсларија.ј по.тава пгпа Судац (седи за нисаКим столом, у устима му стпвалула дрема.) ЈЈандур (уКс тта ередн.а врата): Молим покорно, еудатт... ац (се тргпс): А? Шта је? Ко је то? ШтаКетн? I" ■ '

Па.ндур : Шта Кемо с оттим беКарима, тнто сам их дотерао? Судац: А тнта зиам ја ? Пандур: Они хоКс к вама; тражс нравду. Судац: Па гата могу ја? Пандур : ХоКу ли их пустити прсд вапте лице ? Судац: Па... иусти их. Пандур (отворп врата) : Улаз'те! по.тавд другл Болта и остали. Судац: Ко стс ви ? Шта тражите овде ? Болта,: А чнаКе га андрак! ДопГо, касти, да итпте воде, разбио Купу, а оиа удари у нлач. Судац : Тако, тако! (дрема). Она: К.ад сам'синс1> ондс била и воДирјс заитила... Болта: Да, само воде и нитнта друго, Сви : Али ми нисмо знали... Судац: Тако, тако! Она (стидл.иво): ДоГ)е момче цриа ока на коњицу лака скока, поздрави мс, зборит оде: „Дај де, селе, мало воде!..." Судац: Воде, водс! Сви: Али ми ттисмо то ни знали! Она (чупкајуКи у забуитт ксцсл.у): О.ве рсчи слатке стреле - мипунте ми груди беле. Окочих млада, тг.сму етигох, дигох крчаг, руку днгох. Судац : Чудновато! Она (врло стидљиво): Гука дршКс крчаг доле, оде на две на три поле. Болта (нопизно): .Тестс, господин судац; управо на гра иоле, ја сам тачно избројао. Она: .Готтт од н.сга леже дрстти, али гдс је онај лспи? Судац: Тхјс, то је тешко зттати. Сви: Па и ми знате иисмо зттали. Она (заклонивгаи очи кецељом): Кад би опет еада доттГо, ма и онај други нронГо! Судац: Хм! Бога ми, ствар је озбил.на! Верујте, јп бих вам драге вол.е номогао, али ја ту ствар писам шт ислеђивао, на нс зттам ни с ког краја да почнем. Него, идите ви у хаис, па Ке се вал.ада — времеиом пзвидити. Болта: Али за Бога, госнодин судмц, ствар иије тако озбиљна, да хапсите цело село. Сг/дац: Бога ми озбиљиа. Зато морате сви у хм.пс док тч)д се ствар не извиди. појава тгет.а Пандур и иређашњн. Пандур: На пол.у је отац девојчпн н мати, па, молу да нх господии судаЦ прими. Судац: Ове води у хапс! . а оне нусти! (ПанДур извртпи.) ио.тАва чт5твгт.\ Отац, мати, судац и иапдг/р. Судац: Шта хоКсте ви ? Мати: Ка.д је синоК онде била и водице заитила... Судац : А! СеКам се, сеКам! г Гуо сам иешто о томе, Отац: Допуститс госнодин судац да ја испричам: Кад је синоК онде била и водице заитила, дође момче црна ока на- кон.ицу лака скокм,... Судац : Даклс и ви знате?