Звезда

ВрОЈ 62

Отац: Та чули смо у селу. Судац : Тако, тако! (звони, улани пандур.) Одвсди и #вс у хапс! Огац : А за што молићемо ? Судац: Тхја! Док се та ствар пе швиди, мораЈ.ете лежати хапс. Води их! Пандур (ухвати обоје за јаке и вуЧе папоље). Сулац : ТСо год до1>е да тражи правице по ово ј етвари, немој га ни изводити преда ме, него одмах стрпај у хапс. Пандур: Разумем! (Одведе их.) ПО.ТАВЛ ПЕТА Улази друш њапдур. Други пандур: .Тављам понизно да се онај млади!) „на коњицу лака скока", налази у бирцу и да је на вас етратно срдит! Судац: У хапс! (Хукне јатсо п скљусп сс у наслоњачу.) Ах, Боже, мој Боже! Ти видиш како страдам! Ја ово нећу моћи издржати! (ЗАВЕС БРЗО Т1АДА.) ЧИН ТРЕТ..И (Оудоко дворишт«, — На срвд попорницп пропт сто; на н.ому актови и нрибор па писање. На оред стола стоји она ♦•уна. С! леве стране стоје жене, « десис л.уди. Код стпла — десно, стоји она и њона мати; лево: отан и она) — иеновнати. Судац ееди за столом и дрема- За време ове неме сцене чују се ип оркестра гајдс. Свирају врло тихо и угушено параФраау на сватовца.) Судац : (се нагло тргне, иротрља очи и врлго се умиљато насмеши) Да, да! онам! С]>,е знам! (Нандуру.) Шта ће ови људи овде ? Пандур : ГГа да се суде! Судац: Тако, тако! Па почиимо! Она (ступи стидл.иво напред) : Кад сам синоК онде била и водице заитила. Судац: Сећам се, сећам! Молим вас даље! Она (гледа нежно у пепозпатог): Дође момче црна ока на коњицу лака скока. Он: То сам био ја! (Удари се песницом у груди). Судац: Та идите молим вас! Дакле ви сте то били? К, то ми је драго. Али, молим вас настаните! Она: Поздрави ме, зборит оде: „Дај де, селе, мало воде Он: Тако је! Само... воде. Судац. ГТ ништа вигае? Он: Ништа! Судац: Срећа вапта! Али, наетавите! Она (обори очи земљи и стид.љиво): Опе речи елатке стреле — МинуИте ми грудтт беле. ('кочих млада, њему стигох, дигох крчаг, руку дигох, рука дршће крчаг доле, оде на две тта три поле! Ђолта : Управо на три поле! Је ли тако, браћо ? Сви: То је истпна, сви смо бројали. Судац : Знате ли тшуздатто: да ттије било витпе од три поле ? Можете ли се затслети ? Пеки (почНу да врдају): Па... ваљада су биле три! На послетку, ко ће у опом вашару то запазити! Волта: Т.у су црепови, па изволте видети! Судац (састави парчад); Тачно три! Срећа вапта! Он: Па зашто ви нисте ома казали ? Не кошта ни та ћупа царева града! Извол'те сексер на купите другу!

ОтРс 40'{ Судац: Е, видите, то је лепо, то је каваљерски! Дакле ви пристајете да куттите нову ћупу ? То јо пе!, друга ствар! ГГа ипак — има једна околност која вас јако терети! Кажите ви суду: —- За што ви дола;;нте чат: из другог села, да овде пијете водс, зар ви немате у сном селу бунара ? Па јотп на коњу! Он : Био сам код чике у гостима, спазим девојтсу на бунару, па рекох : ајде, бапт да с<> уз пут напијем воде ! . Судац : То ; је онда друга стпар ! Отац: Молим, госнодин судац! Затито он није ттио код чике, него баш дошао мојој кћери да га она напоји? Судац : Да, зашто ? Он: На тако! Био сам жедатт. Отац: Он је све нас осрамотио н ја мислим да би право било да оп тт.у узме за жену. Судац : То је ваша ствар. ВоАта: ТЧије вајде, момче! Мораћепт је узети. Он: На ие братшм! Оно, знате... и-ја сам тако иешто мислио! Судац : Треба ли сте казати! Ајде, оче, благослотит децу !... Отац (састави им руке): Да сте сре1ши и благословетти! 11 а чувајте се ђерма! (Народ се хвата у коло. Га;јдаш престане свирати параФразу и окрсчте тголо. Народ ночтте играти и певати као подсгсочицу:) Оиа: Кад сам синоћ овде била и водице заитила... Волта : Дође момче цриа ока на коњицу лака скока... Она : Ноздрави ме зборит оде : Он (поскочи у вис): „Дај де, селе, мало воде!" Она: Ове речн • слатке стреле - мииупге ми грудп бе.тге. Скочих млада, њему стигох, дигох крчак, рутсу дигох. Он : Рука дршћо крчаг доле, оде тта две ттм. тртт поле !.. Ију ! Волта : Још од њсга лезке црепи, ту је сада, онај лепи !... Ју, ју ! Она: Кад је само пама дотп'о, ма и онај други пропт'0. Ију, ју ! (Он се издноји из кола, зграби 1>уну са стола и трссне је о зсмл.у. Нандури уносе две нове 1,уне, па једну даду 1м>ј, а Д1>угу н.ему. Они држе ћупе и играју с н.има -док год завсс ие падне. За време ове игре гори нрвема бенгалска ватра, стражња кортина се нагло дигне, а у дубини се укаже 1,ерам из нрвог чииа. Сви стоје вапрсЈмашКени. Неки горко млачу и јецају. — ЕЈавееа полако пада.) • - КРАЈ — ЈЕЛЕНИН МУЖ 1» О М А Н написао Бовани Верга I Баш у тренутку кад су родитељи хтели да, легну, закуца Камила на вратнма и рече: — Побегла Јелена. Дон Либорио, држећи цимелу у руци, чисто се окамени од чуда. 1>а тим се догега до ирата, блед као крна.

8 В Е 3 Д А