Звезда

Отг, 4! 14

3 Д А

К1| и рече тихо гласом јектичаве девојке: — Тражила сам је свуда. Нема је нигде. Мајка се усправи у постељи и стаде викати крештавим гласом: — Украли су ми моју кћер! Украли су ми мо.ју к^ер! — Иути! рече јој муж. Не дери се тако, да те чују суседи! Сиромах човек у пола изувен у когпуљи која му се на леђима беше надула као каква г])ба, хтео је да ужеже другу свећу, али то му не испадаше за руком, толико је дрхтао. За 1'им се обоје кренуше да премећу куј»у, као да се Јелена игра жмурке. Када се Дон Либорио вратио у брачну собу био је блеђи него његова кошуља, а коса му беше сва разбарушена по голој лубањи. Он снусти свећњак на ноћни сто, н стаде скрштених руку пред своју жепу, која је као каква кукумавка седела на кревету. Дона Ана стаде наново урликати: — ТПто не потрчиш? Зар си још ту ? Од вели су ми моју кћер Јелену! Дон Либорио тражио је но соби своје одело, трчао је као луд тамо амо, ударао је у столове и ормане и нинао но хаљинама своје жене које су биле разбацане по канабету. Камила му је по магала да се обуче, новукла му је копгул.у на ииже н потрчала за њим са шеширом и штапом. Дона Ана, шћућурена у постел.и, ненрестано је викала: — г Го је учинио Н,езаре! г Греба отићи комесару, па му казати да ми је Цезаре украо кћер. па на галију с н.им, ако је не узме! Уздишући и јаучући навуче неку хаљину, уви се у некакав рубац, те стаде јурити кроз собе н она, водећи уза се Камилу са све1|Ом, а мужјо.ј је батргајући слазио низ степенице Тражила је по свима орманима, праве1 )И дар мар, пипала је свилене руице један за другим, раз гледала иакит, отварала орман, у ком су висиле хаљине, које Јелена није ни додирнула, и ципеле понизане у један ред, које као да су хтеле рећи, да њина госнодарица у том тренутку лута по улицама. Кад се умирила, села је на своје обично место за играчки сто, и пустила својим сузама на кол>у. Рхамила ;е села према њој, скрштених руку и бледа лица, и немо је ћутала. Кад је по еле неколико тренутака видела, да се мама исплакала, узелаје полако плетиво и иочела плести. не дижући очију са рада. У целом сгану чуло се само тик-такање сахата у једном мрачном собњем углу, који беше ван домашаја светлосног круга, што га штит од лампе бацаше по дона Анином скуту од хаљине и воштаним рукама кћерчиним. На једанпут стаде тихо мјаукатп мачка, која је из мрачног предсобља гледала усијаних очију у необичиу светлост а дона Ана, која беше задремала, уснрави се и уздахну.

— Отац се нешто мној о зад)>жао, ])ече Камила. Н>ена мајка отвори очи и одговори промуклим гласом: — Сиромах човек! На послетку чуше где се враћа сиромах човек, вукући ноге улицом. Чим је ушао, скл>ока се на канабе са шеширом на глави и штапом у руци, као да није могао више ни маћи. Кад жен ске навалише на н> с питањима, он се гневно обрецну на њих. — Шта хоћете ? Ове је сад доцкан. Смејали су ми се у лице, кад су чули да је одвођач млађи од моје кћери. Разумете ли ме, дона Ана? Данас немамо ни нолиције, ни иравде, нити ишга! Ра зумете ли меГ Ако ти служавка нокраде сребрно иосуђе, мораш да изведеш сведоке. Ако ти когод одведе кћер, мораш навести колико јој је година. — Нису однели ништа, рече дона Ана, спавајући на иогама. Прегледала сам и накит. — Однели су нам част, дона Ана! грмну он, издигнувши се на ногама и ударивши штапом о под Осрамотили су нашу седу косу! А за тим стаде ходати тамо амо по соби као каква дивља звер. Дона Ана, видећи га тако гневна, п|ћућури се и уви у свој шал; на по слетку рече: — Ја сам толико плакала! Уиитај само Камилу. — Кад је ова усиравила главу, да мајчине речи носведочи. дон Либорио је загрли и стиште на груди, велећи да је то његова љубимица, н да одселе више шма других кћери. За тим узе Је ленину ФотограФију, која је била у кадиФеном оквирићу, и лицем је окрену зиду. — г Гако! узвикну он Сад випге немам кћери! Моја кћи је умрла! Изговорив те речи, сиромах човек први пут нроли сузе, видевши белу полеђину слике. Те сузе биле су тако дирљиве на очинеком лицу, да је и Камила извадила рубац, да убрише нос; дона Ана отера мачку, која јој беше села у крило, те тако настаде мртва тишина. У тој тихој собн све је још говорило о Јелени, која свему беше окренула леђа као и њена слика на зиду: чипке, ко ј имјј . беше засгрта стара Фотел >а, паиирно цвеће по орманима и орманчићима и окна. на балкону, која беху намолована као и прозори на цркви — све сами Јеленини радови. — Није вајде, ова девојка има вилинске руке! - обично је говорила Ана, кад би иознаницима причала о својој Јелени; за тим би приповедала, како су обе девојке веште у свима кућиим нословима, који требају доброј домаћици и мајци. На сваком делу намештаја стојаху дивне етварчице, које је Цезаре Јелени поклонио, а по сто ловима књиге и новине, што су их заједно читали. У једном углу очекиваше на последњи потез кичице један акварел, који представл>аше сребрн водопад, између двеју сињавих стена нод плавим небом, које иосматрају с виса двоје путника, мушка и женска нрилика, држећи се за руке, као