Звезда

БРОЈ 65

БЕОГРАД, НЕДЕЉА 4. ЈУЛА 1899.

ГОД. Ш.

и 3 л а 3 и четвртком и недељом Ц Е Н А за 1 месец 1 динар или 1 круна

Претилагц иримају с .ве иоште ■у Сроији и инострапству.

ЗВЕЗДД

ПОРОДИЧНИ лист

П ретплату трева слати : Стеви М. ВеселиновиКу ироф. Богословије

НЕПДАТ.ЕНА ИИОМА НЕ ПРИМАЈУ се

Рукописи не вра!ају се. уредништво се налази : Кнежев Споменик бр. !).

бро.ј 115 пр. дин.

број 1"» пр. дии.

ОИРОШТАЈ С ДОМОВИНОМ (из „ Чајлд Хералда" Бајроновог.) (о енглеског)

Збогом, збогом, вали прече Родних стена бели лик; Бетар .јеца, хриди јече, Галеба се хори клик. Где сад суице седа тамо Летом ћемо за њим поћ'; Збогом сунце часком само, Домовино, лаку ноћ ! Брзо сунце биће горе, И нови ће сванут' дан, Ја ћу здравит' небо, море, Ал' рођени никад стаи. Мртви сапак двор мој снива, Огњишта му умр'о плам, А зндове коров скрива, Пас на нрагу стоји сам. Ходи блнже, нажу мали. Та одбаци плач п вај! Зар те плаше бесни валп Ил' ветрова Фијук тнј ? Утрп сузу, насмеј око, Брод је овај брз н јак, Наших гора брзи соко Стнгао га ие би лак.

—4«„Звижди ветре, кипи море, „С вас не стрепи моја груд, ,,Ал' мн душу слутње море, „И срце ми стеже студ. „Мој одлазак мајку боли „И брижнога баба мог, , ; А у свету ко ме воли „Осем они, ти и Бог ? „Благослов ми бабо даде, „Бол кријући срца сног, „Но мајка ће јадат' јаде „До новратка, горко, мог". Доста доста, пажу мно, Твоме оку личи јад; Кад бих невин ко ти био Сам бих радо нлак'о сад. Верна слуго, бол издаје Мушких црта бледи лик; Да л' ти Француз страх задаје, Или буре страшан крик ? „Живота ми, миелиш, жао ? „Ие, ја писам тако млак, ,,Ал' на љубу помисао „На чело мн гонн мрак.

„Ка обали плаве воде „Где се диже замак твој, „Мене мисли жудно воде „Да загрлим пород свој". Доста, слуго, болних груди Штоват' знадем смртну студ; Али ја сам лакше ћудп Па са смехом јурим свуд. Јер су сузе варалпце, Што их нросне драгин вај, Нов ће драгн љубећ лице Плавом оку вратит' сјај. Ја не жалим нрошлу срећу, Нити жалим мрети сад; ПТ то ни за чим илакат' нећу Моје душе то је јад. На шнрокпм таласима, У свету сам самац сад, Што да плачем за другима Кад мој нико не зна јад. Туђин какав госа биће Изгладнелом псету мом, Чији ујед поздрав биће Вратпм ли се дому свом.

С тобом, барко, све ми благо, Пркоспћу мору том, Носи мене куд ти драго Само немој дому мом. Здраво, здраво, вали бесни, А када вас морам проћ' Здраво степе, кланци теспи, Домовино, лаку ноћ! Тће 81аг.

.v Е\