Звезда

С тр. В14

Н В Е

3 Д А

Б рој 65

И АТНИК ТРАГЕДИЈА У ИЕТ ЧИНОВА написао Чпча-Илија Станојевпћ, гдумац. Л И Ц А: Метело, Сцевола и Касије , патриције и сеиатори. — Први , Други и треЛи аугур. — Први, други и треИи астролог. — Патник , јунак трагедије, родом иа Вишњице, ношто је у оно доба Вишњица била иод Рнмском Имнеријом, као што сведоче зидине од иеке бање у околини истога места. — Публије , брат Иатников. костгебер из Руме. — Цецили/а , баханткиња, биввда метреса Патникова, због које се и догодила ова трагедија. — Ликторц. - Народ. — Једно детс на сиси. — Лр .Ј го Д ете , које није па сиеи. ТреИе дете, опет на сиси. — И јошмного друге деце. Дога1)а се на много хшвада година ире Хрис/га. — 11рви чин: на Форуму. — Други чин: иа истом месту, еамо ее мењају неке декорације. — Трећи чин: у великој дворници Божанственога Дезара. Четврти чин: опет на Форуму, и оиет се мењају декорације, као што ће ее то већ и на самој иредетави видети. — Пети чин: у пекаквом нодруму; то Ке зависити од декорациј.а, у осталом, и то ће ее видети на самој нредстави. Ч И Н П Р в и ' Рнмска улица. — С десне, и леве стране г.исоке, чствороснратне Ј ;уКс. На средини Форум, наоколо каменс клунс и стубови. У дубини се види колосеум; ако нема колосеума, спустити какво му драго село, или наместити нросто бунар. Јутро је. На колосеуму избија осам сахата). ПОЈАВА ИГВА Метело, патриције и ликтор. Жетело (седи на клуаи и зева) : 0, богови! (Ликтор гунђа, као да негито сссује.) Метело (нене тако да лгу се види ждрело). 0, Јунитеру! (Ликтор ншсрави аокрет, и шује иолугласно. — У даљини ее чује звиждање локомошве). Метело (се тргне, ослушне, и узвнкне): О, Богови! Ево нам долази брзи воз! ПОЈАВА ДГУГА Публије, и пре|ашаи. Пу блије (долани с десна, с лвџим хандкофером и кишобраном ао<) панухом. — Прилани ликтору, и учтиво). Драги амице... где је Српска Војводина? Ликтор (још учтивије): Не могу вас служити. Него занитајте оног чичу, он свашта зна. Публије (ирилази Метелу, ионизно): Слуга еам поннзан! Метело (такође)'. Сервус! Публије: Чает мије нриказати се: Публије костгебер из Руме, знате из Сирмијума. Метело (такође); Патриције Метело, ирви сенатор божанственога града Рима. Публије : 0, каква част! Метело: Равним начином... Хвала, о богови! Публије: Овде ми је брат. ко]и пати од неерећне љубави.

Метело: Баш као и ја. — (Уздахне): Ах. Јупитеру! Публије: Нар и ви ! ? Метело (тужно): Да. да! Ох, богови! Публије: Ко би то рекао! у вашим годинама ? Метело (тужно): Шта ћете! (Уздахне): Ох, Јунитеру! Публије: Онростите што вам нозледих ране! Метело: Ох, оне се неће ннкад залечити! Ох, ви вечни богови! Публије: Е, иеће, да! Метело: Ох, неће ! Знам .ја.то. — Ох, Јупитеру! Публије: Хтедох вае нрепонизно запитатн: где је Српска Војводина? Метело (уалашено): Сриска Војнодииа! ? 0, ви вечни богови! Публије: Дакле ? Метело (замисли се): Срнска Војвддина... Сриека Војводина... Богова ми... Публије (нестриљив): Та, да. . Г, е је Сриска Војводина ? Метело (лупи се ио челу, као сетиб се, иа окуаи брзо): „У Маћарској, ил' Угарској, Или у сну, ил' на јави, У ј]анату, ил' у Бачкој, Ил' у Срему, етарој слани!" Пу плије: Није она тамо. ннје! Метело: Ј5ећ у души Србалије! Публије: Србадије? Метело: Србалије! Публије: Чудновато!... А у новинама нише: да је одмах ту... иза Форума. Метело: Помози, Јунитеру, да не полуднм! То пије могућно! Публије: Ево, иа читајте ! (Жзвади новине). Метело (чита): „Снабдео еам своју радњу како чиетим креветима и ладним нићем, тако и електричним осветљењем. У кући је ношта, телеграФ, и тслеФон. Примам: евадбе, концерте, банкете. балове и т. д. Понизни брат Јоца из Војводине." (Луаи се по челу и узвикне:) О, богови! Па ви тражите хотел? Публи.је: Наравно! шта сте ви мислили ? Метело: Савијте за ћошак, деено; одмах ћете иаћи! Публије (више аевајуЛи): Ох, хвала, хвала, по сто нута! Ово је за ме срећан час! Мете о (страшно зене): 0, Јупитеру! (С иуозора једне куЕе чује се аромукло: „ Та си свему томе крива, што ме у гроб сирти жива и ! (Метело уздахне и ионавља): Ох, богови! Снрти жпва! Ликтор (више за се): 0, Јупнтеру! Кад ћсш епасти Рим од ових заљубљених магараца? ИОЈАВА ТГЕЋА Цецилија, нарол, и пре^ашаи. Цецилија: (на глави јој венац од винова лишКа, у руци лозов штаа. Мало кефлеисапа. Скаче с ноге на ногу, и аева:) Иде Јоца са скеле, поси Цеци цинеле!