Звезда

Б РОЛ 65 3 В Е

Метело (уздахне): 0, богови!... Она! Цецпл нја, (га елази, и о пет иева): Ала су ми неара пуна једа од његова немила ногледа! — (Народу) ли право, браћо, да овако лепа девојка иде пешкг ? ■ Метело (за сеЈ: Пребацује ми за Фијакер! 0, богови! (Елекне пред њу) Милост Цецнлија! Цецилија: Натраг! Дртино матора! Метело: Номози ми, о, Јунитеру! Глас (с оног ирозора): „Погледај ме, невернице! Погле ово жуто лице! И на њему танке боре, види чело како горе! Цецилија (иогледа на прозор): Шта се дереш, магарче ? (Варод удари у грохотан смех, и • иође за Цецилијом). Метело (иолети к њој)\ Ох, ви вечни Богови! (заљуља се тамо а.мо, нсшред п назад, и иаднс онесвешЛен). Ликтор (днжући га): Е, мој матори ма!%рче! (8АБЕСА БРЗО ПАДА-ј ЧИН ДР7ГИ (Иста декорацуја кап н у чрвом чгшу, само јв форум вптв нааред. У дубини се нв видп пи колосеум,, ни бунар, ии свло, него 'Тибар (рвна). Ако нема Тибра, онда туститн кикво ввлико брдо.) ПОЈАВА ПРВА Метело, Касије, Сцевола, линтори, и народ. Метело (устане и свеиано): 0, Јунитеру! Сцевола (устане и свечано): Част ми је објавити свем грађанству: Од Чубуре до Субуре добили смо сад калдрму! Народ: То је леио! Сцевола: И то коцкасту калдрму! Народ: Коцкаста! Коцка! То је дивно! Сцеволм-. Јест, дивна је коцка! Али ви ћете појмити: да је то био огромап носао! Народ: 0, то је здраво леио! Сцевола: Ја сам се, браКо, и дан и ноћ пекао на сунцу, падгледају11И да се тај огромии рад свргаи. Народ: То је врло похвално но вас. Сцевола: И за тај труд, браћо, узео сам из општинске благајнице 100.000 сестерција. Народ: То није лепо! То је много! Сцевола: Није, браћо! Помислите: сунце... па неспавање! Неки гласови: А гато ие снавате? Другн гласови: Што се коцкате по сву поћ? ТреЛн гласови:, То је крађа! Неки гласови: Ни сте један ординаран лоиов! Сцевола: Изражавајте се ви учтивије! Иначе ћу звати ликторе! Грађанин: Не веле они да сте ви... баш лоиов, него плагијатор. Сцевола: То је гато друго. — Јер, лонов... Метело (тнхо Сцеволн ,); Надам се, драги брате, да ћеш и нама дати гатогод? Сцевола (дубоко уздахнувши): Немам ни пребијене сестерције да окриим сандале

3 Д А Стр. 515

Метело: 0, богови! ПГта учииисте с толиким новцем? Сцевола (тужно): Ноћас... ах ноћас!... Изгубио сам све на конгену! Метело: Ох, богови! Да грозне вуцибатине! Касије: Ох, дуси! Да грдне пропалице! ( Чцјс се жагор). ПОЈАВА ДРУГА (Линтори и преторијанци доводе Цецилију. За њима иду аугури и астролози, а за овима трубачи:) Лнктор: Часпи оци и сенагори! Преторијанцн Божанственога Н,езара гаал.у вам ову баханткињу која је упропастила врлог I рађанина вишњичког као што сведоче зидине од неке бање у околини истога места — судите јој ! Цецилија: Ко да ми суди? Зар она дртина Метело? Зар он који ме непрестано салеће с изјављивањем п.егове луде л.убави? Метело: Ох, Јупитеру! Народ: Богови! Та то .је дивно! Цецилнја Или опај Сцевола који је зднпио из општинске благајнице 100.000 сестерција? Сцепола Спасите ме, ох, ви ве.чни богови! Цецилија: Зар та вуцибатина ? Та он ништа друго не ради, већ обрће конген п сецује на класну лутрију. Питајте га, куд је део женин тепелук! Сцевола (брише апој): ()х, велики Јупитеру! Цецилија: А шта да рекнем за оног туњавка Касија? Та зар не видите да је п намет изгубио читајући снисе некаког Кућетине? Народ: Доле са сенаторима! ДоЛе с Кућетином! Каснје: Ох, ви дуси! Метело (устане, н збуњено): Пошто је ова ствар интимне прироке, држаћемо суд у великој дворнпци Божанственога Цезара! Аугур: Ликтори ! Растерајте ту ]>уљу, а онтужену водите у велику дворницу ! Народ: Доле с вуцибатинама ! Доле е коцкарима и развратницима ! (Лнкторн иоваде секире нз својих сноиова, н јурну на народ. —- Парод се бскељгг п узвикује: Уа ! Не дај иа бару !) Сенатори (иодигли руке к небу н узвнкују): О, Јупитеру ! — Ох, вечни богови ! — 0, ви дуси ! (ОАНКСА БРЗО ПАДА) (ОВРШИТ .Е СЕ) ИЗ „ЈЕСЕЊИХ НОТ\И" К'о гааку нустињског ираха Ти расу моје наде, Куд ће их ветар носит' То Бог једини знаде. Да ли ће шаптат' иутем 0 санку душе младе, Или 1>е плакат' с п.име То Бог једини знаде. Д. Ј. Дикгтријеви*