Звезда

Б рој 66

3 В Е

С тр . 523

Патник-. Кајање ти неће дати... Жртва ћете проклињати! (■ шкргтне јако г1>]бпма) Цецилија: Та шта шкрипиш ту ? Мислиш иеко те се боји! Патник (слабкје ): Пропиштаћеш од силника, Од страшнога осветника! Цецн-лнја: Хоћу, да! Брига ме! Патник: Савест твоја убиће те, Као и мраз росно цвеће! Цецилија: Чудна ми чуда... Савест! ха. ха, ха! Патник: Ти ћеш иосле сузе лити И на гроб ми долазити .. Цецилпја: Јест, хоћу! Само се ти надај! Г/атнмк (издишуЛи): Ал' милости бити неће... Залуд... китиш. . мој гроб... ивећем! Цецнлијсс Кад би Цеца била луда да баца паре и §а таке трице! П атник (ироине се, налакти се, за тим се наело ирцИн, иатдне т носнла, ирошанЛе): Гроб... цвсће .. ииво... ах ! ( издахне, иа рекне замуђено): Е гле! Ја ово одиста издахнух! Сви: Ох, Лунптеру! Метело: Ох, богови! О, моћни Јуннтеру! Ох, савести грозна, црна, где си да сатреш неверницу?! (И'н носнла, на којнма је лежао Патннк, почне се извлачнтн некака, црна сенка. Прво глава., иа онда руке, иа, труи Ова се ирилика внје као иламен чак до тавана, и онда се иочне скуиљати док не дође иод меру — хват дужнне —• за тим се иришуња Сцеволл и ибчне га уједатн за рамена.) Оцевола (скочи, хвалајубм се за рамема, анчу&и): Ох, ви вечни богови! Не дајте, браћо! Гризе ме савест! Сви (стоје заиреиагиЛени и узвикују ): Ох, Јуиитеру! Ох, богови ! (Само Каснје седн, •— замишљен н гиамЛе:) Ох,> дуси, дуси! Помозите дуси ! ( Савест ирестане гристи, извади црну мараму нз гииага, н, њо.ме утире крваве зубе.) Сцевола: иошто се умири, седне у фотелу, наннје сс воде н хукне): Проклета савест, како ме изгризе! Астролог (Сцеволи): Истуцајте црна лука, па превијте; извући ће вам болове. Сгјевола: Та већ... пробаћу! алн сумњам да 1.е помоћи. Савест. . пе иомаже лук. — (Сви се носкндају ш својих места, ириђу мртвацу Патннку, нагн/у се над њпм, и кад се увере да је мртав, иоскидају иобожно шегиире н дрекну : „Хвала вама, о вечити богови! Он је умро! Он је мртав!" Ин дубг/не нз земље -— чује се некакав иотмуо глас. Ово ваља да б/Јде као неки иредзнак да, настуиа катастрофа, за, то треба иотмуло изговорити: „Проклете вуцибатиие!" На) овај глас сви се тргну самл Метело ириђе Цецилијн.) Жетело (тужно н свечано): Цецилија! Он је мртав! Цецилгуа (лежерно) : Нисам ваљада ћорава! Видим! Метело: Одужи се сенн покојниковој! У име богова иди, и буди весталинка!

Цецгшија: Батали, чико! Одох ја у Субуру! Метело (иодигне руке к небу н јекне:) 0, богови! (Прол! иукне н Метело се нзврне, ногама, горе а главо.и доле.) Сцевола (згранут иодигнеруке): 0, боговн! (Гром иукне и удари њега. Он иадне главо.н на фотелу, а ноге сиустм на иод.) Еасије (у очајању:) 0, ви дусн! З.ашт.. (и не довргин, а гром и н>ега смлати. Он иадне као и Метело.) Ликторм, аугури, астролози, иисари, н лреторнјанци (кад виде ово чудо, иоиадају на колена, и очајним гласом, заваие:) Поштедите бар нас, вашу скромну децу о, ви вечни богови! (Громови окуие још јаче, и дотле треште док Сви не иоиадају.) Народ и Цецилнја, (бурно тапшу и вичу:) Брава! Брава! (И рашлане се у највеЛем задовол,сгву.) (завес врзо пада) ЧИН ЧЕТВРТИ (кш> м ирвџ, само иаља учинџти нече измене у декорацџјама. На иример: у дубинн се може видвти и колосеум и брдо. КуИа, у којој је стаиовао иатник, мора бити пзврнута: кров доле, а темељ горе. — Ово ваља разумепе као знак илн доказ жалости за рано преминулим, иокојником. Позорница треба да буде јако замрачегш, јер је дубока ноћ. На иозорници не.иа никог — све јв аусто. Кад се завес дгСгне, чује се из оне нзврнуте куЛе као неки ундах, иомсиин са стењањем Иза колосеума иојавн се крвав месец, а на колосеуму црна савест. — Чим се савест укаже, месец се иритоји и угаси се. Уздџси и стенмш: ирестану. Завес иолако аада.) ЧИН ПЕТИ (.Позорница иреставља као нек кав иодрум. Не внди се арст иред окОм:. — Тишнна гробна. ЈТосле иовеЛе иочивке нешта . сене, иа онда илане. — Оиет иочивка. Мало иосле зачује се као некакав тутањ одоздо, за тим одозго, и онда окуие громовгг. Ако иозоринеге имаДне случајно сирову за кигиу, може слободно иадати и киша. — Кад и иоследњи гром тресгге, онда валм нагло сиустити завес). — (кра,ј) II А II 0 >1 Е Н А Умољавају ее путујућа позоришта, да посдедља два чина не приказују вбог оекудице у декорацијама. — Већи>г, и сталиим позориштима пак. допугпта ее цво комад, еамо се претходно умољавају, да пошт.у своје редитеље писцу, ради пзвеене сценерије. Писац.

САНА К ВЕIIIЕ Сећаш ли се оног часа, да ли памтиш јоште, драга, Кад трепљаше поћца света, она ноћца тиха, блага? Над заспалом земљом свуд у округ мрак је крила свио, На небеском плавом своду тек се месец појавио. Стајала си немо онде и <лушала речи моје, Са осмехом, чедо мпло, пружила си руке своје; Ал' ти лице тужно оста, ти то ниси могла скритн, Усне тихо прошапташе: „Све ће само санак битн". Санак беше.... к'о саи прође, ал' остао је бол потајни, Бол што душу тихо кида, бол велики и бескрајни. Београд. Милош П. Изрковиб.