Звезда

БРОЈ 68

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 15. ЈУЛА 1899.

ГОД. Ш.

П 3 Л А 3 ii

четвртком и педељом

ЦЕН А ЗА 1 МЕСЕЦ 1 ДИНАР ИЛИ 1 КРУНА Претплату иримају с.ве иоште у Србији и ипостраиству.

ЗВЕЗДД

ПОРОДИЧНИ лист

Прктплату треба слати : Стееи М. ВеселиновиКу проф. Вогословгје

НЕПЛАЂЕНА ПИСМА II Е ПРИМАЈУ СЕ Рукопиои не вра^ају се. уредништво се налази : Кнежев Сиоменик бр. 9.

ВРО.Ј 15 ИР. дин.

бро.т 1"» пр. дин.

ПРОЛЕТЊЕ ЕЛЕГИЈЕ I Лепршнуо лахор благи Око руже лаким крилом; Запевао славља драги, Да л' о драганом збори милом ? И она му долетила, Па се л.убе, цвркћу ноје... А ружица красна, мила, Заман шири педро своје. И с цвркутом уздах леће По вечерн.ој лакој гами, И мис'о ми теби креће, И сузу ми тиху мами.... II Кад јарко сунце седне, Последљп гасне зрак, Вече се тихо спусти, И густи пане мрак, Ја лиру узмем красну, Удесим н.езин пој, Иа чекам, чекам тада, Да сине зрачак мој... Ал' нигде свегла зрака На тамном небу том, И лира јекне боно, И поноћ плаче с н.ом. III Лагано се ноћца губп, И носледн.а звезда гасне; А зорица исток љуби, И хоре се песме јаене Чобан тера стадо своје: „0 Миљано, миље моје..."

И ја слушам гласе ове, Олушам чежп.у ову милу Како драган драгу зове, и јутари.ем руменилу Јецам драга пме твоје: 0 драгана, мил.е моје 1899. год.

Драгољуб

учите^љ Ј^њидавности — а. чехова (наставак) После јахап.а чај, слатко, сухари и масло нађоше се као врло укусна храна. 11 рв'у чашу искапише сви с великим апетптом и — у Кутању; пред другом — стадоше споритп међу собом. а спорове је еваки пут, било то за чајем, илп за обедом, започип .ала Варја. Она је већ имала 23 године, била је врло лепа, лепша од Мањусе, рачунала се најпаметнијом и најобразованијом у кући, а владала ее солидио, озбиљно, као што и приличи старпјој ћерп, која заузима у кући место покојне матере. По праву домаћице она је излазила пред госте у блузи, официре је Звала но презимену, на Мањусју је гледала као на дете и говорнла с њом тоном. којим говоре класне учитељице. Себе је називала старом девојком; значи — бнла је уверена, да ће се скоро удати. Сваки разговор, па ма то било о времену, она је одмах иаводила на снор. Имала је неку страст да лови свакога у речи, да га ухвати у противуречности и да се закачи за Фразу. Почнете ви говорити с њом о чему било, она вам упре иоглед у лице и тако једнако гледа, на ће тек упасти у реч: „Молим, молим, Петрове: пре три дана ви говористе са свим другојачије!" Или ће се тек подругљиво насмејати и ре!>и: ,.Ама, видим ја, да ви иочињете проповедати принципе тре^ега одељења. Честитам вам". Ако сте се нашалили и учинили виц. одмах чујете њенглас: „Тојестаро!" или: „То је обична