Звезда

В јјој 68 3 В Е обе џоге, те се скитао ио цео даи као какав злочинац, а у всге се мртав уморан враћао кући и легао у постељу. Дошавшп једаниут тако < ку !)И, затече своју мајку где седи крај драта; и она је била бледа и уморна, а завежљај је био нред њом на столу. Као да га је иож ударио у срце. Стојао је ирел н>ом нсиомично као кака)! нањ, руке су му тромо висиле, очи се исколачиле, а мозак престао да ради. Мајка је још нутем снремила цео разговор, заједно с његовим одговорима. Она је у машти живо представл.ала себи њсговс нокрете, звук његовог гласа, кајап>е сина, који ће илачући насти у њен загрљај н вратити се с њом кући. С тим сликама у памети носматрала је она нлачуНи ноља. дрвеће. како нромичу норед железиице, као да је рада да их задржи у памети, да би уживала у контрасту онда, кад с.е буде враћала тим путем са својим сином. Сунце се величанствено уздизало изнад брда као неко обећање. Сирота мајка беше унравила пбглед према сунцу и склонл.енпх руку говорилила је: — Света Вогородице! хвала ти! Хвала ти, Боже мој! — Али кад је сад видела потрешеног сииа, који јс нред хбом етојао као какав злочинац, бојажл.иво се згури као нека тућинка уз врата, није знала игга да каже. није се сећала ни једне од оних речи, којима је т]>ебало да га до срца дирне. Као какво мало девојче подрхтавала је од јецања Тај детшБИ страх иа увелом,' старачком лицу с белом коеом имао је печега, што је човеку срце раздирало. Ох мајко! мајко! јсцао је син, падиув јој пред иоге, сакривши лице у крило — 0 мајко! И впгае ништа пије умео да каже. СироТа мајка илакала је тихо, иагнула се падаи. и пинала га ио лицу и раменима. Миловала га је но глави као и онда, кад га је као дечака исто тако држала на крилу и илакала од радости. Говорпла му је иајнежнијим гласом: — Оиа година је сасвим мршава ЖитО је слабо роДило. Ниноград јс нотукао град. оимус су многе овце угннуле, тако да су Форанови морали иродати кућу. Једини Г>ог иам може иомоћи! — II. насгавл.аше да набраја такве беде, мислећи зар да ће тиме сина задобити. Надајући се да ће Чезаре с њом туговати, чинило јој Се као да су јутарњп супчеви зраци осветлили иепознату јој собицу, у којој је у први мах срце од туге хтело иренући. Кад су се мало умирили, седе она иа крило сину п загрливши га чврсто, наслони главу на н>е.гово раме и счаде се молити Богу у свом срцу: — Света Вогородице, хвала ти! Душе наших покојиика олакшале су срцу мог сина! Душа његовог оца саветовала га је. За тим стаде расиремати ио соби, као да је код куће н као да нема никакве бриге. Уздрхганим рукама отворила је завежљај и окретала се, где ће шта да метне.

3 Д А С тр . 541 — Задржаћеш ме овде код тебе, је ли? А сутра 1>емо заједно иутовати кући. Стриц тс је иоздравио, да те чека раширених руку. Дакле сутра. Сад сам уморна, остарела сам. — Не, мајко, нромуца син. Не могу се впше вратити кући. Сад јој оиет навригае сећан>а- Држала је завсжл.ај у руци, не знајући где да га метне. За тим га снусти на сго и стаде кргаити с.воје мршаве руке. —- А шга си учинио, да се ие можега више вратити кући? Шга си учинио, сине ? Он не одговори, већ само махаше главом; очи му беху нуие суза. Снуждеио седе ои иа ивнцу ностеље и иоче гњавити свој влажни рубац међу рукама. — Ја сам стара. ТНто се тиче мене, ради шго ти је год вол,а. Али иомисли да бн твоје јадне сестре остале на сред улице, кад бп нас јоит и твој стриц оставио. (»АСТАВИТ.К СЕ)

ик. или 141: о животу • . II ■ Ш. ( ■ од а л ф 0 н 3 а д 0 д.е а*) Жена Додеова, пмаресионистччка Иенелош, како - је назива Лсмстр, сабрала јз у ову кшигу нсштамнане одломкс, тек наглашане. мисли. тренутне иабацаје нера, сит не и еветлс искрице онога великога -духа. Све то до сада иијс иуб-ликоваио: Доде их је нисао елучајно, нсредонно, без нлана, ,у- тренуцима надахнућа, каткада у засебиој свссцн. каткада на чистим лист.овима свбјих рукониса, Госнођа Додс је те расејаие мисли, нисане нод дневннм. у гисцима, и без иомисли на штамнан.с скуиила, ночен' од 1868 године, н.нхова венчаи.а на до саме см)>ти велнког ромапсијера. Од круинијих ствари, има два нацрта иутониса, Лондон и Венеција; 1ЈШта, носледн.и: дами Едмонда Гонкура којн је очи заклоиио у кући Додовој; нацрт ро маиа Караваи г »а кбји јс сам често говорио да му је најми ! |је дело. и да. Ке у њега метнутн све што има у сеРн СиТнијс су ствари: снови, мис.ш, онажан.а. Од ове кп.игс, која је раиије објавл.ена и с нестрнљељем сс СЈСКивала, надало се да Ј»е много више дати. Али било да је то сва поемртнина Додсова — а он је толико дао за н-гчота да сс нема ира.ва вишс очекивати бд јсднога човека, — било да је то избор н.егове жене из много већега материјала, имтимнијега, разноврснцјеТа п.богатијега, ипак у .! Велешкама о жнвотц има доста бисерја, и онс с правом могу занимати и шнрн круг читалачки, бар један мали и, произвол.но узст део њихов. ;Ј: — Једној жени. Ваше очи лспо миришу: на љубичкцу. — Како бескрајно досадно мора бити снитетима који вековима живе са истим субстантивима. Рђави нисци неће *) А1рћоп8е 1)аш1е1: N01)09 аиг 1а ује. Рапз. ВШ)1о1ћедие-Сћаг репПег. 1899.