Звезда

Број 68

3 В Е 3 Д А

Птр. 543

5. октобар и 8. новембар. После битке код Алије 18, јула и тај дан је дошао у ред несрећних дана, као што је, носле боја код Акциума, римски Сенат огласио несрећним дан рођења Антонијева. Цар Нерва је огласио иа несрећан дан рођења своје матере, Агрипине млађе. Г»ило је и других несрећних дана, али н< но цео свет и но сваки рад. Неки су ннр. били несрећни за ратоваље, неки — за ступање у брак; дан смрти Цезареве, а то је 15. Март. сматрао се несрећан за држање седиица у Сенату; дан пораза код Тразименског језера (18. јули) био је несрећан за битке на мору; други су дани били несрећни за путовање. У несрећне дане по цео свет није се смело радити ништа, ни путовати, ни женити се, ни примати дужност, ни издавати законе, ни купити војску, ни почињати бој, ни скупљати народне скупове, ни правити свечаности, ни веселити се, ни играти, ни гледати преставе у цирковима. У те дане није смело бити ни евечана богослужења. — Једини је Сенат римски био у ираву да у те дане, осим 15 Марта, држи своје седнице, због текућих послова. У понеке несрећне дане, као што су дани помињања мртвих (од 13—21 Фебруара), како сведочи Лид, државни су чиновници екидали са себе украсе и знаке својега звања и покази али се као -обични људи У току времена, лагано се изгладило веровање у зао удес тих дана, те су Гимљани не само приступили пословима, него и срећно их вршили баш у те несрећне дане. Иостав.шње чиновника у старо.ме Риму. Стари Римљани су имали обичај да изабрани чииовник, на цан свога етупања у дужност, пре свега ступи у одношај с боговима, те да од њих дозна; хоће ли бити погодан за државног чиновнпка. Ово се постизало нутем тако званих ауспиција, или предзнаменоваша. Предзнаменовања су се вршила на разне начине, или увек у једно исто доба, а то је у прозорје, кад је небо ведро и време мирно. — Г1о некад је сам Јупитер, но сопственој нобуди давао уеловне знаке, који су исказивали његово одрбравање, или неодобравање. Ннр. ако би у томе моменту загрмио гром. или ако би се изабраноме чнновнику у то време смучило, — то су били рђави зваци. Ако ли није било тих знакова од самога Јупитера, приступало се погађању воље његове по лету и гласу птица и животиња, по севању муње и т д. Веома је значајно било при том ногађан.у воље божје: одкуда, с које стране лети птица, или се чује њен глас? За ово се пак бирало нарочито место. Авгур (нророк) се обично окретао југу, читао молитву и махао својом палицом ирема небу и ио месту на коме се врши иснитивање, и то најире је правио линију од севера на југ, па онда од истока на запад, па затим је иерпендикуларно правио нове линије, од којих се правио квадрат. У сред тога квадрата подизао се четвртаст шатор, коме је улазак с југа, а зачеље северу окренуто. У шатор је улазио чиновник и молио Јупитера да му даде предзнаменовање за будућу службу. Време се ту проводило у дубоком ћутању и носматрању знакова. Сви знаци, који се јаве с леве стране од посматрача сматрали су се као добри, а који се јаве с деене — рђави. Ако муња удари ведрим небом с лева у десно -- то се рачунало као најбољи знак за срећно службовал,е; као што је удар грома био зпак највеће несреће.

Веровања у ове знаке беху тако јака, да се нпр. славни Фламиније одказао команде над војском само зато, што је с десне стране од себе чуо писку нољскога миша, као што је и Фабије Максим, због истог знака, одрекао се диктатуре. Ко није испунио овај услов није могао бити рИмски чиновник. Коме се сумњало односно предзнаменовања, није могао ступити у дужност, већ је морао одмах ићи у 1'им да обнови ауспиције. Ко јепреварен знаком од ав^ура, или је намарно лагао — остављало му се на душу: он је био остављен суду богова. Разуие се, даје тим новодом, поннкло много злоупотреба, које су уништиле сав кредит аусиицијама и високом значају чиновничком. Заклетва у римском ираву. Заклетвом се у Римљаиа почињао друштвени живот свакога држављанина. Она је дал>е обвезивала све, који су кадри носити оружје, да у одређено време дођу наоружани на извесно место, да за све време рата буду безусловно потчињени војничком заиоведнику. Заклетва беше основ дисциилине у рату. Царевима, који су били и главни заповедиици војске, давала се заклетва у дал.а њихова ступања на престо, па се после сваке године обновл.ана у тај дан, и још у први дан Јануара месеца, када су не само војници, него и чиновници и сви поданици дужни били изразити у томе религиозном акту своју верност. Злоунотреба власти такође се ограничавала заклетвом Сваки нови чиновник морао је иоднети заклетву нре, него што се његов избор објави. На пет даиа после стуиања у дужност он је давао заклетву за чување закона. У случају издања новог закона, чиновници, којих се он тиче, заклињали су се у року од пет, а сенатори — у року од десет дана, да ће га чувати и иснуњавати. Том приликом су квзстори записивали имена чиновника у државне књиге. Заклетва је била основа и односима међународним. Сваки међународни уговор утврђивао се њоме. Побеђени су се нредавали победиоцу, или тек иосле заклетве, од стране последњсга. Римљани су ирибегавали заклетви и у другим прлликама друштвеног живота. Тако ннр. кад се нови војници разреде по десетинама и стотинама, онда су се међусобно клели, да неће бегати из боја, нити кварити бојнога реда, нити остављати рањена друка. При поласку у рат заклињали су се да не краду и не отимају од ненријатеља ништа осим копља, дрва, плодова, хране за стоку; од осталих ствари да не смеју узимати ништа што би коштало више од сребрна новчића дневно, остало се имало нре ити војничком зановеднику. — Марије и Катон су законом обвезали војничке старешине, да клетвом потврде извешћа о броју заробљених и убијених непријатеља, у случају нретензије на триум®. А кад је Диоклецијан поделио царску власт са Максимилијаном. својим дрдгом, узео је од носледњега заклетву у храму Јупитеровом, да неће употребљавати царску власт без договора и да ће заједно с њим нредати ту власт. Претори, цензори, сенатори, ликтори, судије, грађани, парничари и свн у опште, обвезни су били ноднети ззклетву при сваком новом нредузећу. Само жрец Јупитеров и весталке ослобођивали су се од заклетве, као сведоци у каквој парници.