Звезда

Стр. 550

3 В Е

з Д А

БроЈ 69

ти стриц ие онрости, нећу те никад више видети. Стара сам, на бих могла умрети. — Мајко! рече он. Камо среће да ја умрем! Мајка држећи га у загрљају и дрхтећи целим телом рече : — ТТТта да радим? Твоје сестре немају друге нотноре осем стрица. Шта да радим? И непрестано је понављала те речи, докле је слазила низ степенице држећи се за ограду. Наједаннут као да њему паде нешто на ум, ноново отрча у своју собу и врати се с мало новаца који му још беху преосгали. — Узми ово, требаће ти за нут. Немам више, мајко ! — Тако је то! рећи ће мајка. Да смо богати, не бисмо се обоје тако једили! — Чекај, чекај, хоћу да те испратим до зкељезничке станице. У тренутку кад се хтела попети у вагон, докле је унлашеним иогледима гледала у ону мешавину од света, још једном стиште о >а испод шала руку свог сина, а срце јој хтеде пренући од туге. Он јој тад рече: — Чекај, још ћу те мало нратити. Није имао снаге да се од ње одвоји. Она је то осећала и држала га је чврсло за руку испод шала, седе^и поред ње а у вагону и посматрајући сиво стрњиште, које је поред њих промицало. Све јој се чинило, да ће он још рећи: — Чекај, пратићу те до у село... — те му је још неирестано стезала руку испод шала Он стаде на прозор, метну рубац на уста и гледаше у облак од прашине, што га остављаху иза себе мала, рабатна кола на белом дпуму. Кад већ није више ништа видео, иовуче се у један угао, који је био мрачан као и његова душа, јер ноћ већ беше све у свој црни плашт увила. Плакао је као какво дете. Али кад на хоризонту засветлише градске светиљке, расветли се и он, сетивши се Јелене и тешећи се мишл.у, да ће се и његова мајка умириги, кад номисли на своју децу, која је с нуга очекују. Тако је струја живота ухватила обоје и носила све даље једно од другога. Мајка дође ноћу кући сва сломљена. Девојке су снавале, само је њен девер био будан, и чекао је, као да је знао да ће се одмах вратити. Он не ирозбори ни једне речи. Она сиусти завежљај и он јој нримаче столицу. То ћутање још је више њој стезало грло. Кад је каноник сиазио, да она дрхти целим телом, нали јој чашу воде. — Помисли. да ако се разболиш ти, биће горе но твоје кћери — рече јој он тихим гласом. — Нанослетку није нико умро. Сирота жсна доби одважности, те мало по мало исприча све шта је знала, бојажљиво мотрећи у лице девера, да види какав ће утисак учинити њене речи. Свештеник је био миран. Нанослетку рече: — Сад их треба венчати. Па пошто га је снаха зачуђено погледала, нач;тави :

— Ипаче могло би бити скандала. Ја сам овде, како код узмете, старешина иородице и епископ би ми забранио да служим. У осталом ти не можеш забранити свом сину да се жени. Ако му ти не допустиш, донустиће му суд. — Та ја му не браним — промуца она бојажлјИво , у недоумици измеђ страха и наде, јер се чинило као да стриц нагиње опроштају. Девер климну главом у новлад. Сироту мајку облише тада сузе од радости., — Знала сам ја, да нас неће оставити адеке душе! јецаше она и већ пође да пробуди девојке, да им јави радостап глас, да је стриц опростио синовцу и да га чека раширених руку. (НАСТАВИИЕ СЕ) 1 : хЛЕПОТА КОД РАЗНИХ НАРОДА Ро1 с!е 8аЈп1-Меггу Цревео Нелнаар Ј. Мит]>«мн1., Свака раса, или још боље сваки народ, тражи код. женскиља особиту врсту леаоте и врло често ова су схватања међусобно несложна. У Кини и Јапану лепота је имати широко лице, очи мале и скривене, нос прчаст и широк, ноге до крајности мале, велики трбух. У ЕнГлеској савршена женскиља мора имати кожу белу, лаку пуноћу, лице више јајасто но округло, нос малко издужен као стари грчки, очи крунне и ватрене, уста малена, стас прав, врат дугачак и слободан, рамена четвртаста и равна, грло које нривлачи пажњу. Ево црта две врсте лепоте, које немају апсолутно. ничег заједничког. Турци траже код својих женскиња пуноћу од које би Шпањолац побегао уилашен. УПерсији лепота лица не сме бити без нопуњена сивих обрва, које су срасле. У неким индиским земљама лепота је имати црне зубе, а белу косу; на острвима Маријанским главно је занимање женскиња црнење зуба неком травом, и белење косе нарочитим мивењем. Неки народи у Америци и Азији спљескају дечије главе: стискавају чело и нотиљак између две дашчице, да би лице начинили ширим; други опет издужују стискањем с две стране; неки најзад изналазе начине да је учине округлијом но што може бити. Мишљење је Б ифоново да ови укуси, тако разнолики морају произлазити од извесних иријатних утисака, иримљених од неких нредмета, у добу детињства и, да смо затим хтели те ирве примећене утиске распространити; али он додаје да то, може бити, још више зависи од навике и случајности, но од склоности наших органа. Код Римљанке изгледа даје се лепота усредсредила у изгледу лица и руку; код Шпањолке наклоност задобивају нарочито очи. У опште Јужњанке су црномањаста чељад, внше или мање иријатна. Имају очи светле и живе, боју узбудљиву,, а у жарким земљама сувише ватрену. На северу женскиње је чешће плаво и има белоћу која чисто засењује, измећу осталих овакве су Швеђаике