Звезда

Брол 69

3 В Е

3 Д А

Стр. 551

и Дањанке. Немица ие прозире малу дебљину. Рускиња и Пољкиња, као и све женскиње словенског порекла, имају меку лепоту боље рећи дирљиву, која садржи велику чар. Холанђанка и Швајдарка приближују се типу немачком, као што Португалка има много сродства са Шпањолком. Према овим општим и различитим схватањима лепоте, а која бисмо ми још могли умножити, јер ово нитање оставља широко поље за чроучавање, човек је свакако приморан да призна како је тешко дати разлога и овим и оним наклоностима и како то згодно вели Шатобријан, не треба се препирати о укусима женскиња Атичких, које имађаху обичај да молују колуте око очију и да црвене прсте. Међутим ми мислимо да овде треба дати, после једног старог писца, један опис доста потиун о лепоти женској према нашим сопственим схватањима и који би се могао приписати ноглавито Европл.анки. „Да се створи савршена лепота четири су ствари потребие: боја, сразмерност црта, израз и дражи. „Лепа смеша црвенила и белоће уједно сливених, а да при свем том господари белоћа, ето то Је најлепша боја коже. Стид и невиност дају кожи њен прави тон. „Боја коже, далеко од тога да буде код свих једнака, треба да има своје ниансе и поступности. Руменило образа треба .да се бели према доњем делу лица. Белина чела сјајнија но игде, да изгледа, приближујући се слепим очима лако обојена плаветнилом. Сјајност образа треба да буде више богата, но засењавајућ I. Руменидо усана да је равно ружи, која се развија; околина уста да јебела као алабастер, то је једино место лица, на коме боја треба да је одсечна. „Најзад највећа лепота живе боје састоји се у љункости, у кадиФној мекости и росној свежини. „Глава треба да је обликом готово округла и по мало, али не много, јајаста. „Чело велико, широко, сјајно, доста заукругљено; коса дугачка, густа, доста немарно 1;уштена и нрилично глатка; очи крупне и нримамљиве; обрве благо савиј ене у полукруг; образи једри и црвени, сјајноће умерене; уши мале, обојене лаким црвенилом; нос нрав и доста шиљаст; уснице ни сувише дебеле ни сувише танке, боје влажно црвене; зуби бели, мали, једнаки, добро уређени; брада округла, удв >је раздељена; зрат прав и мало иодуж; рамена мање шира него бокови; рука мало подужа и врло Фина; прсти заокружени и н«, врху мали; грло добро нодељено у две полукугле, чврсте, беле и областе; стас витак и неу■сиљен; колена округла; доњи део ноге нежан и танак; стопало мало, а прсги тако уређени и неједнаки, да се готово у шиљак завршују." Добри писац додаје : „Такво је најсавршеније дело при. оде и у њему је невиност најнежнија драж " Ми желимо нашим читатељкама да остваре овај див1ни програм. ; — мтшзт РАЗОРУЖАЊЕ (НАСТДВАК) Ово је горе од свега осталог. Морална и материјална •Снага народа толико је заузета приуготовљавањем за рат, да им на унутрашњи преображај не достаје ни снаге,

ни срестава. Јер сваки народ може. да развије само одређену количину енергије, рада, иажње, мишљења ; ни глава ни срце, ни руке не престављају неисцрпими извор рада и ако су сви они, ако су и глава, и срце и руке оптерећени једним радом, онда шта остаје за други? Народу не остаје времена да мисли на унутрашњи преображај, ни да се тиме занима, нити има чиме да га изводи, јер сва слободна средства иду на припрему за рат. Замислите само кад би сва маса енергије и новаца, која се сад харчи на наоружање, утрошила на унутрашње реФорме, како би ми брмо коракнули напред. Садашње стање европских народа ненормално је, то је јасно за сваког. Мало је речено ненормално, — то је нека Фантасмогорија, сан на јави, кошмар. Културни народи заглавили су се између Сциле и Харибде: међу просјаштво н богаство, неродицу и сувишну нроизводњу. Неродица, застој и индустрија, ирете народу разорењем, и ако донесе користи иојединим индустријалцима, дајући им могућност, да продаду нроизводе ио добру цену; међутим берићет и напрегнута нроизводња упропашћује индустријалце нонижавајући цене, али и то се ииак реФлектује иа народу, „како коме ал' кусоме увек нреседа"... Економска историја садашње Европе, своди се на ненрестани иролазак од кризе ка благостању и обратно. Криза нема сад таквих последица, као у средњем веку, на пр. кад су се за време неродице разболевали од глади, јели ми" шеве и гушгерове и у кра њој нужди и човечје месо. Садашња производња опоравља се релативно лако од кризе и васпоставља благостање, али то благостање још се није довољно ни учврстило а већ се иојављује баук сувишне производње и наступа опет криза. Сакатост тога стања заоштрава се непрестано према томе, како се нове државе нојављују на међународној нијаци. Нред нангам очима је никла на овај начин Америка, Аустралија, Индија, Аргентина ; оне претриају свет житом, месом, вуном, — а свег брекће и јежисе:то је јад, тоје упропашћење од сувишка богаства. Но то још није крај, садашња производња може се удвостручити, утростручити, учетворустручити. Крила су јој јака, лет безграничан, али она је прикована за земљу јаким ланцима, нротивуречносгима с^дашњег капиталистичког уређења. И могућност остаје могућност: цивилизовани свет може да иде даље од сумњивог и несталног благостања, јер најмање увећавање производње изазива кризу, крахове, штрајкове код газдинства, прекидање рада у Фабрикама итд. Да нема тога сумњивог благостања могло би се још и сад, и нри оваквој садашњој висини културе заменити несумњивим богаством. Али како да се изађе из тог страшног стања ? РеФормом унутарњих и међународних односа у духу солидарности. Не треба да буде суиротности интереса код нредузимача и раденика, не треба да буде суиарништва ни међу нојединим индустријалцима, ни међу народима. Како да се ова реФорма практички оствари, — то је иитање, које ми овде не можемо додиривати. За то би био потребан цео трактат. У сваком случају, овај преображај унутрашњих и спољашњих Односа неће се свршити за годину, па ни за десет година; зато је нотребан огроман, непрекидан, и миран рад, у коме треба да узму учешКа све народне снаге. Али .. . «2 ! ' . , . "Ч ''Ј ■