Звезда

Стр. 654

3 В Е 3 Д А

Врој 70

Нрема свему овоме јасно је, дакле, да и у књижевлости као год и у животињском царству владају исти закони очајне борбс (8(г«8'§,'1е 1'ог Ш'е) те и ту можемо уочитп извеспе фслс , које би се подударале са неким Фелама из зоологпјс. И, паравно, прсвагу одржанају оне. које су надмоћније у борби. Код нас врло добро у^ певају књижетш глодари, који зкивс 110 разпим Фондовима и хране се маи.им и веКнм хоиорарпма. Ленпваца има доста велики број, алп им по иајбоље годн клнма Академпје Наука и ВслиКе Школе, члоде, се врло брзо, а храна им јс готово као и првима. Дебелокожарп су доста обичиа Фсла, којој су најбољи прсдставници у Матици Срнској. 1/режтарп .'штерарнн су запимљива Фела; овде се могу убројати мпоги критичари, који иасу крадом у етраним књижевпим ливадама, па ту храну после нреживају у каквој хладовини државне службс и па1)убравају разне наше листове Нубретом, што се зове критш«< г кшшевнн ириигш и т. д.*) 1/1 ова се Фела врло брзо илоди и развија у иашим крајевима Од тица се Најрсђе налазе иевачице и опе брзо угипу у пашсм климату, а терсшталшје, совуљаге, врапе и друге штсточпне кп.ижевие имају повоЉније услове за развитак. Има мпогих Фела којима јс врло добра и једипа одбрапа у борби боја која се нодудара са бојом места у коме се крећу, тс пх грабљивице не могу да ирммете. Клаеичари неК излазе пз сваке комоииације у овој борби јер опп би одговарали биљкама или чак камењу. Као" ш го видите, драги читаоци, трсба врло много новољних услова, на да један снис напредује. Ето још једног разлога што сам престао писати нриче, јер такО иитома јагњад мучно могу да се одрже меЈ>у миогим кп>ижевиим зверовима. Ледио то, а друго, и што је најглавније, хо1гу и ја да имам својих принцииа у животу. Силни идеали младости сведу се доцније у животу па неке ■ чудне иринциие, који.ма се човек задовољи. Отуд је то да сваки без мало (од оних који су високо узлетали у својпм идеалима) има некакав „нринцин кога.с.е у жцвоту чврсто држи." Тако на иример, некоме је принцип да не пушн нзјутра до 10 часова п д<Iк што пе једе, пада га исечете неће попустити. Јсдап ће 1!,ам реКи како из принципа пуши на мупгпЈМлу; другд опет не пнје пнво у подне и нска га М41 ко цулн и моли. нпшта псће иомоћи, јер онај еамо одговара: „та пе нуди ме за бога; пећу пити, 1 то мп јс 1 иргтции у животу!" Трећи се опет чврсто држп свОга принциаа да не није каву но подне. ЧетвртП опст пма припцпп у животу да никоме не потинсујс менпце. Молите га колико хоћете, аја, ои само велп : „ис могу за бога то ми је ирин/рт." Узгрсд буди реченб то јс веК врло гадан нриицин као год и ирг,11цш нашс чигалачке публике, да џабе чит.х кијигс и лиетове. Е на опда шго н ја не бих имао своЈ ирннцпи, кад је веК то пекако у моди? И моји еу 1цса ! л'н ;Г били : да' будем велики, славан писац и сад >' " *) Види ^Гоје симаатије (т. ј. тамо његове према Сграним Књижевибм јфоиг/еодима) и критике Марка Царз и мичне.

се све то свело на мој иргтции да иишем мпого. И онда, штовани читаоци, извините и ако вам досадим. Залуд ће бити можда ваше очајне молбе да не нишем, јер ја ћу само уиорно, слежу1>и раменима, одговарати : — Досадно је, досадно, верујем, али .. то ми је ирин.цин у животу, не могу црукче!... Кад смо се овако леио уиознали у овом иредговору оида можемо прећи на главну ствар, управо главни рад на науци. Или, ако је вама у вољи могао бих ианисати још два три предговора, на тек онда прећи на опнјти, иа 1; а иосебни део и онда после свега ће, наравно, доћи којн иоговор и епилог. (НАСТА ВИЋЕ СЕ) •» * * — по немач. Ваше очи тако тужио Сунчев заход гледе, Као да је он зрцало Оваке ваше беде. Ие плаши се грешпи свете, Сунне што сад тоне, Обасјаће опет сутра Тол'ке милионе.... Блад. Станимирови^

ЈЕЛЕНИН МУЖ Р 0 М А Н паписао Ђовани Верга (наставак) Али је свештеник заустави благо, спустив јој руку на раме и рекавши: — Полако! Шго се тиче онроштаја, опраштам му, јер сутра морам да служим службу, али више нећу нити могу. Оно мало што могу учинити за нородицу мога брата, учинићу драговољно. Немам ја владичипу нлату, да могу још и породицу својих сииоваца натоварити па врат. Сваки је себи најближи. Ако ви хо11ете да живите код свога сина, од во.ве вам- Али у мојој кући не може! Упамти добро. Сутра дан носле обеда стриц каноник у место да ндс у обичну шетњу, оде свом пријатељу потару и с њим заједиб написа јсдно лено нисмо дон Либорију. Иошто се прва олујина у Јелениној кући утишала, духови су се мало умирили. Само дон ЈХпборно у место да као обично игра карата, превртао је непрестано бурмутицу и шмркао нред сликом Јеленином која му беше окренула леђа.