Звезда

В РОЈ 70 3 В Е

Роберт је долазио као каква сенка свако вече у уобичајени час, руковао ее чииовнички са свима редом, а за тмм седао на своје место. Кад је дошло писмо стрица каноника, у коме је јављено да мајка даје свој пристанак сину и нита, колико Јелена носи мираза, дона Ана скочи као бесна. Она се сети смртне увреде, која је њеној кући нанета, те ноче викати да се кокошка чупа тек пошто је мртва, али они су обоје живи, она и њен муж, и да и не мисле да што даду тој незахвалпици, која им је тако окренула леђа. У осталом имају да удаду другу кћер, а иошто је она увек била добра и иријатиа, заслужила је више но Јелсна. Кад је он учинио то јунаштво, зиачи да се осе ћао снособпим, да издржи жену и без мираза Њихна кћи донела му је више но што вреди стотину мираза, јер је девојка иуна врлина и има одличпо васнитање. Госнодин адвокат може да захваљује Богу и свима свецима, што је п.у увребао, а не још нешто друго да тражи. — Један адвокат може даиас дотерати далеко! — завршио је свој говор дон Диборио. — У том младићу има материјала за минисгра, А допа Ана додала је: — А стриц капонпк, који је божји служитељ, не би требало да гледа па длаку, кад је рад да се опросте греха ;:ве душе. Великодушно остави она својој кКери све хаљине и накит, које је као девојка имала. Мла шК је имао свој део очевине у вредпости седам хиљада лира и то у иољском добру у Розамаринн и свом делу куће. Како је време јурило, а требало је новаца да се узме стан, решише младенци да јесен проведу на свом пољском добру. Једпог кишовитог октобарског дапа ириспеше они тамо. Пред њима су дошла једиа иуна кола Јелениних сандука н кутија. Први дан у Розамарини био је суморан Мале собице, у које су сандуци били натриани, личиле су на железничке магацине, небо је било оловне боје а цео иредео увијен у неку маглуштину. Мла дић је хтео да одмах одјури у Алтавилу и загрли своју мајку. Али каноник му беше иоручио, да њој није најбоље и да ће је моћи видети у цркви, кад почне излазити из куће. Мештани су говорили: — Овај брак из љубави има врло весео почетак!

У. Беше октобар. Све породице из Алтавиле биле су у пољу на берби. У Розамарини је долазак младенаца сматран као знатан догађај. Јелена са својим новим тоалсТама, са шареним штитовима донела је веселе градске боје у бледо зеленило винограда, у суморне боје лета, које веБ беше на измаку. Она је била иетински сре !)На у пуном развоју своје богате нрироде, жељне веселих сензација. Поље, које је она нрвн иут видела, усхићаваше је, њен муж

3 Д А С тр . 555 окружаваше је страсним, готово бојажљивим обожавањем; н.ој је ласкала нолуварварска пошта, којом су сељаци предусретали нову господарнцу, ласкало јој је оно чудно дивљење, што га је читала на њихпим лицима, кад би се оии згурили уза зид, да јс пронусте кад год би дошла у свој виноград, на саоја иоља и шетала се својим стазицама, са шгитом па рамеиу. руку под ]>уку са својим мужем, господарсм,, кој.и би иза нлота клекнуо и љубио јој жуте ципслицс., Раном зором хитала је неочешљана, без рукавица у зама ( љена поља, где су се шеве цвркуЈуући под небо уздизале. Обема рукама уздигла бп скут од хаљиие и иупим плућима удисала свеж, ,ва:^{ух, који беше иснуњен мирисом рузмарина. Уживала јс кад осети хладпу роеу под ногама. С највеКом иасладом извалила би се у топлим подиевним часорп^а на још зелену траву, скрстила руке под глав.у,. и гугала очима, набубрелим уснама, уздрхталим цоздрвама, целим својим бићем, дубоко плаветнило не^сио и све оие миомприсе, оно тихо шуштањс н зујање толикнх организама, ону свечану тцшнцу, у крјој: се осећао дах всЛпке васељепе, ону песму „бера^а,који се нису видели, све опе топове и свр.^пе,дмасове, што се разбијаху о стару голу Року^- сТрну која се уздизала према угасито-идавом прбу, ',р<и;орела од сунца без хладовине, без и једце ,т^1вр.р, иза сочног зеленила лешћака. Тај предео,. ,и а^о НРилодан, беше за дивно чудо живонисап, ц,.иц1ао.је лево и десно оштро мењајући нерснектпву,-^својом богатом разноликошћу боја, својпм голцј ^, ргррмци.м стенама, искрчепим шумама, дубоким долпцама, лпчио је на какав големи парк, с таквом величанстве иошћу линија, које је само Јелена умела да цеии. Али сел.аци су исмејав кли њено одушсв.г.ење за те гранитске стене, које пису доиосиле пикаква плода и којима се она почосила као каквим племићским замком- Они су св )је одушевље&е штеделИ за бароиове земље, које су биле равне, без и јеДног тона онпх богатих боја, праве угарпицс, које на летњој сунчаној жсзи беху нонуцале као какав угашенп вулкан. Јелена је можда била јсдииа, која се поиосила тим имаи.ем. Осећај својине рађао се и развијао у њој с извесном уметничком нреФИњеношћу. Кад би сунце залазило у њеном винограду, она је налазила ту, и нигде више, онс носледње еФекте тонле и злаћане свстлости, што је падала на ножутело лишће, на тамно зелено грмл.е у долини и на гранигске с/гене, које се нреливаху у црвенкастрј и бледо љубичастој боји. Од -Роке, из густог лешћака пружала се сепка као суморан вео, а сунце се нолако пело уз беле зпдове њене кућице п освстљавало ирозорска окиа Баронове зсмље у долиии биле су всћ са свим увијене у маглу. Чезаре, муж, који бегае спустио главу у Јеленино крило, рсКи Бе јој: — Што нисам богат као барон иа г& те учиним срећном. (НАСТАВИЋЕ СЕ).