Звезда

ВроЈ 70

3 Д А

Стр. 557

савија гнездо, и сам, да би показао да није у кући сувихиан, радио би што год бескорисно, например, извлачио би из подрума гсацV и завиривао би је са сваке етране. Мањусја је од трију крава завела праву млекарску радњу: у великом и малом подруму имала је мноштво лонаца с млеком и лончиКа са скорупом, а све је то чувала ради масла. Понекад, шале ради заискао би Никитин од ње чашу млека ; она се плашила, пошто је то био већ неред, и он би се онда васмејар, загрлио је и рекао : —: Е, е, шалим се, злато моје!... шалим се И јји се нодсмевао п.сном педантизму, кад она, нир. нађе у орману забачен комадић кобасице, или сира, тврд као камен, на озбиљно рече: — Ово'ће се иојести у кухип.и. Он би јој напоменуо, да тако мали комадић вреди само за мишоловку, а она би онда почела доказивати, како се људи ништа не разумевају у домазлуку и да се млађи ничим не могу изненадити, па ма им послао тријест ока закуске; тада би се он сагласио с њом и грлио је од усхићења. То, што је у њеним речима било истинито, н.ему се чинило необично. чудно; _оно пак, што се разилазило с његовим убеђењем, било је, но његовом мишл.еп.у, наивно и мило. Понекад би се бацио у философију и ночињао расуђивати о каквој недосежној теми, а она га је слушала и и гледала га у лице радознало. Ја сам бесконачно срећан е тобом, радости моја!говорио је он иритежући јој прсте на руци, или расцлећући и сплећући јој косу. — И иа ту своју срећу не гледам као на нешто тако, што се на ме свалило елучајно, као с неба. Та срећа — појава је са свим ириродиа, доследна, логички верна. Ја верујем у то, да је човек ковач евоје сре11е и сад, ја уживам то; што сам еам саздао. Да, говорим без хвале, ову срећу сам сам себи створио и уживам је ио ираву. Теби је нозната моја ирошлост. Сиромаштво, немаштина, џесрећно детињство, досадна младост, — свејето борба, то је нут, који сам крчио ка срећи... У октобру гимназија поднесе тежак губитак Инолит Ииолитић се поболео од главе и умро. Последња два дана иред смрт био јс у несвестици и бунцао је, али, и у бунцању је говорио само то, што је сваком иознато : Волга утиче у Касниско море. . Коњи једу овас и сено... На дан саране није било часова у школи. Другови његови и ђаци носише му поклопницу и сандук, а гимназијски је хор целим путем, до гробља, певао „Свјати Боже." У нроцесији учествовзху: три свештеника, два ђакона, сва мушка гимназпја и архнјерејски хор у парадним ка®танима. С ким се год спровод сусретао, тај би се прекрстио и, видевши тако свечан ногреб, рекао : — Нека да Бог свакоме да тако умре. Вративши се с гробља кући сав тронут, Никитин нађе на столу свој дневник и заниса у њему: „Сад снустисмо у х'роб Инолита Инолитића Рижицкога. „Мир праху твојему, скромни трудбениче! Мања, Варја и све женскиње што беху на погребу искрено су плакале, може бити с тога, што су знале, да овога неинтересног, заборављенога човека никад није волела ни једна женска. Хтео сам рећи на гробу другареву тонлу реч, али ме предупредише, да се то можда неће допасти директору.

који није волео покојника. Ово је, чини ми се, нрви дан после свадбе, кад осекам неку тегобу на души"... Затим, у току целс сезоне школскога рада, није било никаквих особитих догађаја. (свршиђе се)

ФИЛОСОФИЈА КРАЈЦЕРОВЕ СОНАТЕ Пре свега не бојте се да ћемо бити несавремеии и да ћемо изићи из круга нроблема који су данас на дневиом реду, у ваздуху како веле Французи, а који се уираво одатле нису ни скидали, ако се нозабавимо философијом брака, комедијом животин.изма како је друхи називају, једх10м од интересантиих тема коју сте читали и у иарадоксалним Конвгмцгиталиим Лажима, да узмемо само н»их, с том разликом што су закл.учцн до којих је дошао Нордау — писац, као што знате, те кн>иге — који се и иначе од Толстоја толико разликује, и овде диаметрално супротни закључцима овога ххоследхвега. Али није Иордау, кога смо само случајно поменули, једини нротивххик Толстоја. Он је само један из гомиле која броји — узимамо с реда — и Ничеа и Ибзена, та чувена имеиа, да не спомшвемо толике друх'е, готово, без нретеривахБа, х1;ео свет. И — прелазим на ствар -- на многоОроЈна иисма и чланке из тога света, чији су аутора тражили да им објасни проето и јасно шта сам мисли о нредмету своје Крајцеровв Сџџате , јср о њој је овде говор, Толстој ' је. покушао у кратко изразити, у колико је то могућно, суштину оних назора које је хтео изнети у тој добро иознатој ириповсци и оних извода који се, по његову мишљењу, даду отуда извући.*) Овај поговор, како је Толстој назвао та своја објашњења, изазвао је онет са своје стране, и то да с.иоменемо, носредно или непосредно, масу чланака и књига -како на Занаду тако, нарочито, у Русији, у којхгма су претресани с одобравањем или обаран.ем, како кад алидруго чсшће, иогледи овога всликога уметника изражени у овој философској књизи која — ређи случај код нас — нагони човека да мисли и даје хране племенитом сну свију оних који желе да виде на делу идеал својих човечних сањарија и великодушних илузија загада у облаку, у сФери, као р1а Уо4а; оних који желе да унесу у л.удски положај вапхе иравичности, више слободе, више љубави. (Хотимице рекох философској , јер је Толстој сам изјавио да је у н.ој више обраћао нажњу на тачност идеја ио на лепоту Форме, обратно, Дакле, оном — што наравно не значи да су ова дела без идеја, јер ираво је речено да велике мисли полазе са срца — што је чинио кад је стварао, колико снонтано толико смишљено, управо више инспирацијом, него удешавањем, своја толико чувена ко лико и леиа дела — јср то није свагда исто — из оног доба свежег и бујног, цветног и лиснатог, свој Рат и Мир и Ану Карењину, а, онет и најпосле, сличио оном или обратно, како се узме као што знате,^— ј - ер је то но н,егову признању меланж — на што је пазио сад кад је ни-

*) СочинвнЈа граФЗ Л. Н. 'Голсшаго, частЈ, ХШ, стр. 368—3#7.