Звезда

БРОЈ 71

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 29. ЈУЛА 1899.

ГОД. Ш.

II 3 Л А 3 И

четвртком и недељом

Д Е Н А ЗА 1 МЕСЕЦ 1 ДИНАР ИЛИ 1 КРУНА

Преталату ари.мају све аоште у Србији и иностранству.

ЗВЕЗДА

породични лист

П рктплату треба слати : Стеви М. ВеселиновиКу ароф. Богоеловије

НЕИЛАЂЕНА ИИСМА НЕ ИРИМАЈУ СЕ

Рукопнси не вра&ају се.

УРЕДНИШТВО СЕ НАЛАЗИ : Кнежев Сиоменик бр. 9.

БРОЈ 115 ПР. ДИН.

БРОЈ 1^> ПР. ДИН.

ПОГ\ЛЕД У БУДУТ\НОСТ — по Нешпсћ-у 2еЈве-у Не оплакуј ирошле дане, Нити доба што нролеће, Диж' се, живи, а не тужи Над непелом мртве среће! Отворен ти свијет стоји, Свој брод напред крени снагом, Мушка борба и прегнуће Одвешће те циљу драгом. Тешко оном који с болом У сјећању погнут дрема, Што судбину клетвом шиба, А уздања у се нема; Што с немиром и са тугом Гледа гробља непробудна; Гле, пред тобом — напред само Златна стоји земља жудна! Устај, прени, заборави Дане, доба што иролбће, Диж' се, живи а не тужи Над пепелом мртве среће! Алекса Шантић. ——

ОЗБИЛ ј НЕ , нлучне ствари. ХонрБтг IV у.ирш тас^тотг, ауатпг)то1 абеЛ<ро{, ттаХ^ грм, Ха(рете о хир^.ос гуубс, (ХУјбе^ [лер^атг. М)§ , Ра(го1. §гаеса 4. 49. 50. р. 821 СТУДИЈА РАДОЈА М. ДОМАНОВИЋА

(нАСТАВАК) II. НРИСТУП. 0 света, моћна, сриска науко, опрости ако икада згреших имену твојему, опрости ми јер нисам знао шта чиним. Ја утекох од тебе још од последњег умишеног испита из грчког језика, "утекох јер миш-

љах да нисам достојан имена твога, Али се ево кајем јавно, јер видех да ти ниси онако груба и немилосрдна као стране науке, већ си наша, милостива српска наука, те примаш у наручја своја свако блажено чедо миле нам мајке Србије. Кајем се, ка јем се јавно и сада се ево као покајник, као заблудело јагње, враћам натраг великому стаду твоме, да славим име твојеОдричем се и пред Бегом и пред људима досадашњег рада свога на приповетци, јер сам увидео да тај пут не води срећи мојој. А заклињем се науко, светим именом твојим, да ћу од сада, ступајући у коло верних поборника твојих, служити верно и искрено начелима твојим и да ћу те свим силама својим до гроба потномагати, јер сам увидео да ти једина водиш срећи и — добром иоложају. Никада нећу одрећи вечите истине твоје. Увек ћу признавати да крава има четири ноге и једну главу , да свиња не сиада у тице и нема крила, да домаЛи иас нема на глави рогове , да мачка није река, већ домаћа животињица, да овца није варош у Сроији , већ је такође домаћа животињица (спада у ред нреживара) коју муземо и која нам даје вуну, те од ње правимо себи врло топло одело за зиму, а од црева (исте животињице) „правимо жице за ћемане ; са којих се разлежу врло умилни звуци нашмх народних мелодија" (што рекли наши учитељи на основу педагогике по Вунту). Све сам ја те свете истине научне научио још од учитеља у основној школи. Како су се обрадовали моји нешколовани родитељи кад сам им донео новост из школе да крава има четири ноге, јер је то баш учитељ на основу науке нред нама очигледпо избројао. 0 благословеиа наша домаМа науко , јер си срећно успела да пребројиш ноге и остале делов« тела нашим домаћим животињама! . .. .

Рекох и спасох душу своју. Али куда ћу сада и на коју страну. Начисто сам са тим да радим на науци , али је наука разноврсна. Коме, дакле, правцу научном да се посветим, управо чему ли мј срце вуче, Хе, чему ли ме вуче?! — Мораће ме новући онако како је и све наше научнике. Код нас се бар, хвала Богу, таленти и воља за поједине научне гране иојављују врло благовремено, срећно.