Звезда

Стр. 562

3 В Е

3 Д А

Б рој 71

Чим се упразни каква катедра, одмах се, кио на миг срећне судбине наше скромне науке, нојаве као из земље тушта и тма даровитих људи са силном љубављу баш ирема тој грани науке, чија се катедра упразни; и кад се место за ту науку попуни онда опет, чудном срећом, престану се појављивати и таленти за ту струку. Ето, видите, где лежи срећа по нашу науку. Судбина, срећна наша звезда и ништа друго. Ако би се рецимо унразнила катздра археологије код нас би се одмах појавило стотинама младих, генијалних археолога са силном л>убављу према тој науци. И то не знаш који је оданији од кога: где год се макну само чепркају по земљи и траже старине. Кад угледају најобичнију римску циглу обрадују се као да су оца видели. И сад, рецимо, то се место поиуни и одмах се свима археологија чудном срећном судбом огади и она се силна љубав према, њој као и таленат прилагоди другој каквој науци за коју има празна месга, на ма то била и космограФија. По тој нашој срећној, српској судби иауке не вуче ни мене срце да будем енциклонедиста. Сва су.места готово нуна, па зато и пемам неког вишег надахнућа с неба. Онда да бирам. Педагогика је лепа ствар, али се од наших учитеља ту већ ни у ком случају не смем уплести. Не даду они нрићи ни Вунту ни Песталоцију. Њих они сами јаше тако немилосрлно, те чисто изгледа, Боже ме прости, да су их обојицу купили на вашару у нашој Баточини. У историју Срба такође не смем ни нривирити, јер је на љу узео патент г. И. Руварац. Тај је човек срећно успео у науци, да нам докаже, да све оно, што је леио у нашој прошлости, није истинито. За њега чак многи причају да је он лично и измислио Сриски народ , као оно неки (ал тај је само уобразио), што веле да је измислио рибу, или као што су иеколико наших Филолога дугим својим научним студирањем успели да измисле сриски језик, коме су назив српски дали из чистог патриотизма. Ја и не мислим да учиним такве проналјаске у науци, јер се то ие дешава тако често и кад ,ко хоће. Цео Српски народ (ако се сме пречпоставити да га није г. Руварац измислио) живео је, рецимо, толике векове без икаква језика док се није појавило неколико нових Филолога, те своме народу, као благодарни синови, измислише говор. Пакосни људи тврде, да је, ал' то међу нама буди речеио, чак, па ерамоту нашу, српски језик измислио Шваба из милосрђа према нама, или, а што је вероватније, просто из дуга времеиа, пошто је изучио све иозиате језике, па није имао шта друго да ради. Други оиет ми. де да је сриски језик пронашоо саевим случајно (као што често бивају велики нроналасци) г. С. Калик у некој талијанској граматици, на коју је срећиим случајем нутујући натрапао. У о таломкоје, да је: хвала му у име моје, у име целог пашег народа, па ипак сам радији да тако чувен ироналазак принишем г. К. Миленовићу него иком другом. Ја се ни у те крупне ствари не смем шгести, јер то би зннчило оти-

мати туђу својииу. Молим само бога да народ не исквари тако дивну тековину наших Филолога. Али маса је маса, јер је већ (грех јој на душу) од гнев направила гњев. Али, доћи ће ваљда паметније колено, које ће нроклети неразумну данашњу светину за тако варварске поступке. Мислим се нешто на логику , али то је већ код нас Срба Фатална наука Код нас иије на тој науци ништа урађеио, и ако је од ње, кукавне, много урађено. У осталом нека се ту ирослављају они, којима је блажена манија да нумеришу туђе мисли, а наша сриска логика је само то и урадила и уз то још из ио две иремисе извела закључке : да је Бизмарк човек и чак — да је и иаиа човек , а да на нротив во није човек. Од свега је још ионајгенијалнији рад српске логике на оваквим доказима: 1, Прем.: На сваком клавиру се може свирати. 2. Прем-: На мајмуну се не може свирати. Помаћи закључак: Еле, мајмун није клавир. Каки смо ми Срби још да нам није оваке сриске логике могли бисмо мислити да је гуска пароброд, или обратно. (НАСТАВИЋЕ СК) Г1ДМ.1 | . ИЗ ЈЕСБ-аи* НОЂИ" Ено, селе, чуј славуј< к Како поје, — Чујем, чујем к'о да плаче Дане моје. Погле цвеће како мири, Мир је свети, С гим ће миром душа небу Да одлети. Ено, звезде коло воде Брх нас двоје, — Бидим, видим то ће бити Друге моје... Д. Ј. Димнтријсви!,. ЈЕЛЕНИН МУЖ I' 0 М А Н нанисао "Бовани Верга (НАСТАВАк) Тај иредео, ти нови утисци имали су великог утицаја на Јеленину страсну нрироду. У оним милим љубавним часовима, у оној вечерњој тишини и осами мирисних ноља муж би јој се сав предао, отворио јој своје срце, са свима његовим бојазнима, мукама и кајањима, са свом његовом чистом љубављу. Гледајући у звезде што се нојављиваху изнад Роке, с главом у Јеленином крилу, нричао јој је о боловима, што их је претрпео због њене љу бави, и о кајању^ које га је обузело, кад је испра-