Звезда

Стр. 570 3 В Е

авет, и човеку се срце стеже када се само сети шта је несрећна болест од њега начинила. Дух се његов завио у вечити мрак ; ове две-три године није живео него умирао, док није мученичке очи заклопио у Шапцу. * * X Осамдесете године за нас у Србији нису биле оек\дне песницима. Под утицајем особитих прилика тада се код нас почело доста певати, иононапрепка што је наша новија поезија учинила учињено је у те дане. Тада се јавља Војислав Илић и оба брата његова, Драгу гин и Милутин, тада Влада Јовановић, Никола г Борић, и Драгомир Брзак Влада је иочео иевати као великошколац, нрве несме његове имају иолитички карактер; одушевљен великим и благородним напредним идејама, млади је песник у своје песме унео сву своју младићску честитост, чисту љубав ирема народу и гнушање од разних прљавштина. У Раду за 1881. штампана је његова красна химна Раду , а у Побратимству за исту годину Осуда јавнога мњења у којој те вешто изнесен иа ругло тако распрострањени и одвратни тип нолитичкога камелеона. Влада није остао на иолитичкој поезији, али је, као поштен човек, остао веран пдеалима своје младости. Ко не зиа његове нреводе Јулских Гробова од Беранжеа и Песме о кошуљи од Томе Худе, његове Зидарске иесме и Сељака ? Он избија на глас, и за његову сарадњу отимају се сви књижевни листови наши. Највећи део његових иесама штамнан је у Отаџбини, Стражилозу и Јавору. Штампани су му прсводи: Леие Туђиике , (дђа издања) Са фрапцускога Парнаса, збирке оригиналних песама: Из брачнога живота и Из самачкога живота, веома читане и иријатне књиге. Овако на дохват, човек нред собом има само неколико његових несама, и када се мора ослањати на разбацане и старе књижевне утиске, веома је тешко дати и приближно сталну слику његовог иесничког рада Али најзад је бољс и оволико и овако, него никако. Влада је био познат код нас као несник реалистичкога нравца, што треба узети са извесном резервом. Сам је то на два три места изјављивао, и пад једном његовом песмом видим класичну Формулу реалистичке умегности коју је дао Гијо, генијални, велики, гесрећии Гијо, који је још млађи, исто тако кукавно свршио. И одиста, док је несиичка десница, с Војиелавом на челу, тражила мотиве у класичној и словенекој мигологији, Владу је занимао сирови, промењиви, шарени обични живот. Њему нринада част да је осетио велику поезију тога споља тако грубог и привидно неноетског света. Он је осећао велнчанствено струјање свакодневног живота, уобичним страстима и осећајима налазио је снажие акценте, као стари алхемичари; у својим добрим тренуцима, он је од земље умео стварати злато. Те су његове песме врло радо читапе, у друштву се че-

3 Д А - Б рој 72.

сто декламују, најбољп доказ њихове присне везе са животом и песничкога израза који им је Влада дао. Питање практичнога живота које је њега најлише занимало било је питлње о целибату и браку Две збирке Владине су врло занимљиве студије са природе, каткада лепе и тачне анализе нсихолошке о животу чиновника, трговаца, ђака, војника малих, великих, младих, старих, стада људскога, евију и свакога; два бистра огледала нашега наланачкога живота Влада то питање није решио, али то није зло но њега; човек који је био најближи истини рекао је о истоме иитању: ма шта учинио кајаИеш се! Несрећом, у некојим од тих песама сведена је поезија на малу меру, и оне личе на стиховану прозу. ЈБубавне његове песме — једно велико коло њихово Погашене Звезде штамнано је у Делу имају своју лепу вредност. У њимо се огледа једна болна и немирна душа, чија је жеђ за идеалима, пеутољива, и која је увек тако далеко од среће и спокојства. Знатан је број и његових родољубивих песама, нониклих махом иосле бугарскога рата, када је свако сриско срце застреиило. У колико је то код других била снекулација, у толико је Влада уносио чистоте и искрености у овај проФанисан осећај. Позната је његова лепа химна А акедонији, и коло песама из Устанка. Али његов патриотизам иије био манити шовинизам и иуста Фразеологија; 11 оклич балканским иародима ноказује колико су широки били његови погледи и како је мало искљ -учив и нетолерантан био његов патриотизам. Огледао се на епској поезији, и канда нешто на драмској. Такође има његових и дечјих иесама. * * * У грубим н на брзу руку баченим цртама, велимо, то је био чо век кога је пре неколико дана нестало. Да се помене само, да му је ногреб био врло јадан. Он, човек који је сву илемениту енергију свога живота строшио у служби своме народу, толикогодишњи ироФесор п рођен Шапчанин, који је своме месту сто иута више чинио части ио сви урањени домаћини и одлични грађани који слажу нодваљке и банке, и над којима ће се цео Шабац у црно завити и заридати, сарањен је бедно, сиротињски, као парија какав! На гробу је било само једно друштво и то иростачко , сиротињско Укоино Друштво , на мртвачком одру био је само један венац, и то ђачки! А Шабац је наше треће културно место, а Шабац је богата варош, а Шабац је обилан такозваним интелигентним људима! Тешто; тако и треба да буде! Ради хармоније. Сиромах Влада, благо њему! с.