Звезда

Бр. 12. ОЗБИЉНЕ, НЛУЧНЕ СТВАРИ. Хсиргтг хир1ш шутогг, ауаиу]то1 абгЛро(, тгаХ^ ерш, Хафетг б хир1 о<; |Ј.Т|2г; [лер^атг. Мј^ , Р^1го1. ^гаеса I. 49. 50. р. 821. СТУДИЈА РАДОЈА М. ДОМАНОВИЋА (НАСТАВАК) Радио бих на Исгорји кшшечности. иаравно сриске, али та ми се наука огадила јога док сам био ђак гимиазије, јер сам због ње попављао разред. Све сам знао како су ми предавали: и кад се који писац родио и која му баба одрезала нупак (узгред п биограФију те славне бабе) и како му се звао отац и мајка, на онда биографије свију стрина, тетака и остале родбине сваког књижевника. Тако исто сам знао и кад је који писац почео нисати и шта је све нагшсао и које године. Што је најглавније одговорио сам чак и на иитање: којс је јело радо јела нрабаба Лукијана Мушицког? Ту сам се потпуго нослужио чисто. научним разлозима и папоменуо како се но неким нодацима и старим листинама иомиње да је у средњем веку било омиљено јело уорба од карадајса, која се у старим ведама налази иод именом #ћ I о и г е, а код Араба |» 1» ^ а 1> а. То нам исго тврде и неке нутне белегаке неког Германца, који је нролазио кроз нагае крајеве за време крсташких ратова, који је као војник, при повратку с војне, ручао исто то јело код пеке старице Јевросиме (како он вели Еи1'гозша), а но тачном закључку наше срнске логике то је морала бити нрабаба или чукун-чукунбаба Лукијана Мушипког. Па и на основу митофилског пстраживања не може то нико други битп него баш, рецимо чукунбаба (или тако пегато) нагшч' великог песника. И па тако лепе одговоре номислих да сам се снасао и иоложио с одликом, али на најважнијем нитању падох: нисам могао ногодити тачно годину, месец н дан кад је стрина Бранка Радичевића добила кијавицу. Ето тако од то доба омрзнем ту науку и управо паплагаим се од ње толико, да и дан дањи не смем ни да иомислим на њу, а камо ли даје ооделавам, па ипак задржавам ираво, да се вратим на ову ствар кад нређем на науку. Чудновата је ствар да се мн Срби баш на тако званом научном нољу знатно разликујемо од других народа. Код других, песрећних парода иаучници вигае дају науци него нмука њима али код иас иотомака врлих иредака иде сасвим друкче: иаши научници, с мало изузетака, имају од науке велике користи, а иаука од њих — велике гагете. Его како се н ту огледа наш витешки дух н натпа генијалност. јер ми не служимо науци ропски и слепо као други бедни народи, већ смо уснели толико да чак и та горда наука служи нама: ми њој госнодаримо, а опа нама робује Никад се страни научници м могу нопети на такву внсину и заузетн тако доминирајуКи ноложај ирема науци, као што смо ми за врло кратко време усиели

Ст р. 57 1 И као што бих онда ја био срамни изрод, те се ноннзно и служио науци као странци. кад је боље да радим оиако као и већина наших научника, а Богу хвала изгледа да еу они умели да сваку грану науке претворе у сребрпи и златни мајдан, кога ће чак, можда, као властиту својину предавати своме потомству у наслеђе да и оно види вајде од труда предака својих. Ј1о скора се прилично држала метафизика, а т>» се може нринисати само томе, гато она сре]10м њеном, не наде никако Србима у руке Али сад је већ свргаила јадница своју каријеру. Њфе се Србин, млад бујан и генијалан, који нањугаи п ову иауку и одмах, наравно као човек ведре и дубоке српске памети, ирогласи како је њему регаити метаФизичке ироблеме исто тако лако као, гато веле, нонити чагау воде. Међер нигата, брате, без Србенде! Лупагае главе с гом чудном науком и Швабе и Французи и Талијани и Енглези и ко још не, иа место да је расплету и размрсе, а они је све вишс и више заилетали А Србо само док погледа одмах зна где му треба куцнути. Србин па Србин! Онде, где толики народи клоиу и иоскапљу раде^и на не учине нигата, СрПин час свј нји посао. Ето нам, дакле, опет разлога да се повисимо у очима страног света, ево нам опет нрилике да позајмимо човечанству једног великог генија, јер ће оп без сваке сумње оставити нас, који га не умемо ценити. Шта би он био за бога у другом свету за такве успехе, а код нас је добио само мало оољи иоложај за толика своја обепања. Како мала награда човеку који нам је обеЛа о изненадити цео образовани свет својим великим научним откриЛима. Зар да му буде горка утеха, што му се срнска читалачка публика диви. Ах, коме још то може биги утеха, јер бих ја још, чини ми се, нао у очајање кад би се моји радови допали нагаем читалачком свету, који опако халапљиво гута кримнналистичке продукте болесних мозгова Није ми мнло гато морадо* и ово помснути у приступу овако без реда и логичне везе, али сада шта је ту је. Ко те нита за логичну везу у нагае материјалистичко доба у коме су омла ини идеали младости да нигата не ради, да има добар апетит и велику нлагу, па се живећи угодно угоји А да се већ и не говорн о нагаим гатованим госнама и госпођицама, које се спремају за мајке и д.>маћице. Опе се дивно прииремају за вргаење својих породичнпх дужнос.ти читање.м Кривичног Гласника и другнх сличних ствари Њихова је лектира то, а одговара нежџом женском укусу. Мирпо опе читају како је коме размрскано тело возом, разбијена глава па се просуо мозак, распорен на (тамо иеком) му испала црева; сакрно се у сандук па убио младу и младожењу иг.д. ит.д Као тек у пристуиу лоста је и оволико номенутн, колико тек да номенем, по некаквом*методу, све шго имам излагати у овој својој студији. (НАСТАВИЋК СЕ)

8 В Е 8 Д А