Звезда

С тр . 572 3 Д Д

РИТСКА ХШЕОП^СА. — Н. ЛЕНАУ Над рибњаком мирним и сиокојиим Месечева свеглост Се одмара, И иреплеће своје руже бледе, С бујним венцем трске и шевара. По брСЈкуљку јелени се краду, Ноћ развила своја крила драга; Песма птичја кад што се Протегие У трсјаку санапа и блага. Ја са плачем свој поглед обарам А дубином тужне душе моје, К'о молитва тихс ноћи ове Слатко греду усиомене твоје. Мил. II. ЋирковиЈ.. ■ ■■ <*»•«> ' Ј ЈЕЛЕНИН МУЖ 1' 0 М А Н паписао Ђовани Верга (наставак) Говорпли су о томе, колнко му прихода доносе виногради, колико вреде оне маслинове шуме, колнко глава марве пасе на његовим иашњацима, колпке су оне добре њиве у равншш, од којих је једиа салма*) вредела 200 дуката. Изгледало је, као да су били ради да овој великоварошапки покажу огромпу вредпост тог богаства. — Понекад, кад је родна година —• иричали су даље —- све те зграде иису довољне, да се у њих сабере летнна. —• Кад почне берба бароиових винограда, не можеш наћи надничара иа 15 миља у округ. Његови закупци одређиналн су цене говеднма ио вашарима. Новац му иада са свију страна — А јединац је! У богатих људи деца су ретка ствар! Његова мајка, бароннца, да се не би удавио у новцу, купује му сваке године но комад земље или маслинову шуму. То је жеиа муж. Ако још ноживи, оставиће сину толико земље, да његовом пмању нећс бити краја. Не може да се ожени, јер је тешко наћи женску, која би била богата као ои. Чим су етуипли на баронова имаша стазицаје постала лен колски пут, а с обе стране тог иута расла су млада дрвета, која још беху ограђена каменнм зндићем радн зашгите од животнња. — Кад буду велика, иравиће хладовину — говорили су а међутим доносиће илода и неће бити од штете по земљу. Бароница је била жена муж! Правећи нут она иије хтела да пзгуби Цело зсмљиште, а пуг је морала нравити, јер су имали кола и коње. Могли су да се проводе у граду, толико су богати!

') Пољска мера у Јужиој> ИталиЈи. Ирев.

3 Д А Е рој 72

Путом су пепрестано ишла кола и теретне животиње; возари су учтиво поздрављали сусеДе* Иза ћлотова, у пољима, Љеткху се читава јата ћурака п друге периате живине. Сасвим у дну видела се једна масивна зграда, као чптаво село, а но Њеном крову летаху небројпи голубови. На ледини, иза широм отворене каиије, беше неколико кола с рудом окренутом у вис, превриутих плугова, два реда огромпих врбових котарица нритврђених за земљу дрвеиим кочевима и набијенпх сеном за волове, уже које је висило на једној страни. Десно и лево могао си видети огромне кровове, стогове сена колик кућа ; на вратима беше неколико сељака, поред њих еу чучале жеНе, а иза њих, у гомили паса који су лајали, стојаху неколика снажна коњушара с кожНим опасачем преко раскопчаног капута и мамузама на ципелама и уживаху недељни одморак. Закупац се диже да дочека госте и поче умиривати псе, вичући им и бацајући се на њих каменицама. Мало друштво уђе у једно двориште, које беше нростраио као неки трг, а обрасло сувом травом као нека ливада. Неколико угажених стазица пружаху се као беличасти потези с једног краја на други, те је двориште изгледало још веће Наоколо су били магазини с малим ирозорима на решетке и испуцаним зидовима, с огроМиим нодрумима, чији су мемљиви зидови испуштали влагу из себе, Одмах иза магазина низаху се отворене колске стаје и сељачке куће, које беху мрачне н дубоке као нећнне. С обе стране беху нојишта, широка као бара, но којима пливаху паткс и брчкаху се мангупчићи с ногавицама заврнутим преко колена. Ту ноћу крекетаху жабе. На једној страни биле су степенице, којих је гранитска ограда подрхтавала н којс су се у многим завијуцима неле до главних врата на стану. Над тим вратима бејаше један разбијен иггпт, а под њим шлем п иерјаница, чије је једино још сачувано камеио иеро држала једна гвоздена кука. Под сводом од стененица налажаху се као под нредворјем какве средњевековне базилике црквепа врата, која већ беху из шарки исиала и од староети нобелела, а испред њих читаве гомиле камења и разног оруђа, које је ту нобацано да би дворигате било чисго, а горе изпад гатита н Перјанице, које држаше зарђала кука, уздизагае се Звоник с разбијепим звоном п бедним гвозденим крстом у огромно плаветнило небесно. Јелена је корачала лагано, готово б.јажл.пво ио сувој трави у том огромпом, нустом дворшпту за слугом, који је у својим иростим сељачким чизметинама, с капом у руцн, ишао напред, да јави за посету, водећн нх на врховима ирстију кроз велико звучно иредсобље с белим окречеиим зидовнма и иатосаИо цигљама. Изнад старих седала н амова, котарица нуних поврћа и леганика, висиле су уиаокоЛо прагаињаве слике предака, неколнко без оквира, али све украгаеие с једним великим грбом на челу, пуне крстова, кула, греда, звезда, дивљих животиња. Тс слике представљаху витезове у гвоздепом оклоиу, Илемиће његовог католичког величанства, краљеве