Звезда

стр . 584.

3 В Е 3 Д А

вр. 73-

ташу ка том идеалу, и према том тежња ка хришћанском Идеалу у свој његовој целини, а ка чистоти као једном од услова тога идеала, не само не искл.учује могућност да се живи, но., напротив, одсуство тог хриш ћанског идеала уништило би кретање уна ред и, према томе, могућност да се живи. Мишљење да ће се сав људски род прекратити ако људи буду свом снагом тежили ка чистоти слично је оном мишљењу које би тврдило (па и тврди) да ће људски род пропасти ако људи у место борбе за живот буду свом снагом тежили к остварењу љубави према иријатељима непријатељима, према сваком живом бићу. Мишљења таква долазе што се не поима разлика између два начина моралног руководства. Као што постоје два начина да се покаже пут нутнику тако има и два средства моралног руководства за човека који тражи истину. Један је начин у том да се човеку укаже на нредмете које ће путем срести и он да се по њима управља. Други је начин у том да се човеку да само правац компасом који он носи собом и на којем он увек види један неизмењив правац и потом свако своје скретање од њега. Први је начин моралног руководства у спољашњем одређењу нравила: човеку се тачно означе поступци које он мора и не мора да чини. „Поштуј суботу, обрезуј се, не кради, не ниј јака пића, не убијај, даји десетину свромасима, умивај се и моли се нет нута на дан и сл." Такви су захтеви снољашњих религиозних учења: брамиског, будијаноског мухамеданскога, јеврејског и других. (Наставиће се)

1- ЈАНИЋИЈЕ ПАН. ДРОБЊАК Ништа то није необично што се умире. „Све што живи мора и умрети" рекла је мати Хамлетова. Да, то је непоколебљиви, вечити закон вечите природе. И ако то знамо, ипак нас изненадна смрт онога кога волимо, са киме смо срдачно и искрено живели, кога смо познавали и пошто вали, кога смо ценили и за кога смо се одушевљавали потреса и узруја, и доводи скоро до неверовања, те се скоро не можемо даномиримо с тим, да је њега нестало међу нама. Жали се и оплакује, кад старац умре, који Је свој одређени Богом век проживео; жали се и тугуј е кад дете, не познавши још добро свет, не осетивши још туге и патње, умре, а како ли се мора жалити кад умире млада душа, у пролећне цветно доба живота, која је пуна најслађих нада и тајанствених снова, кад је срце почело тако искрено и топло да љуби и воли, да изгледа е је живот цветни, миришљави врт, у коме је тек почело цвеће да цвати. Као што јутарњи, сунчев зрак својом топлином ожив> љује и буди из ноћнога сна, тако је и ум Јанићијев, сво-

јим песмама, будио и одушевљавао околину, у којој је он живео, с којом је резоновао и одушевљавао се за све оно што је лепо и узвишено. Добар, искрен друг, чија је душа била пуна љубави и милоште, он није знао да мрзи То се види и по његовим песмама, које су овде онде угледале света. Али још више што га је уздизало изнад његових другова и вршњака, то је била силина његова ума, гвоздена воља за рад и изванредна интелигенција, који су му тако велику будућност отварали само да није ње, ох, тако ране смрти било. Али је не само својим песмама он наговештавао себи велики глас, него је његова жива Фантазија и бујан ум, још у тако младим годинама, засекао у драму, и он је, у својој деветнаестој години нанисао ону лепу, у стиховима драму : „Потоњи Деспот", која се већ неколико година игра на нашој позорници. И онда, кад је одлично свршио нашу Белику Школу, и отишао у туђину, да се на самом врелу, ода свом снагом младости своје, науци и књижевности Свемогућег Бога била је иресуда, те га је смрт узела од нас. И под оним мртвачким нокровом није само лежало мртво тело Јанићијево, него су ту лежале рано изгубљене вечито све миле и одушевљене наде, сви слађани, златни снови оне младости, која је била сушта љубав, милошта и несма. Тек му је двадесет и четири година, а већ му је гроб иостао вечити дом. Нека му млађаној души овај носледњи поздрзв нричнни вечити мир и сиокојство. Ж. Д. II.

РЕПЕРТОАГ НАРОДНОГ П030РИШТА

Уторник, 17. августа: Марија кИи иуковније, шаљива игра у два чина, с невањем, но Француском прерадио Ф. Блум, нревео С. Д. Которанин, Музика од Доницета, Обера и Јенка. Четвртак, 19. августа: Силеткп и луоав, трагедија у нет чинова од Ф. Шилера, нревео Јован Ђорђевић. Субота, 21. августа: Пријатељ Фриц, комедија у три чина од Еркмана-Шатријана, нревела Персида Пинтеровићева. Недеља, 22 августа: Дневна представа: Девојачка Клетва, слика из народног живота у три чина, с певањем, написао Љубинко. Музика од Д. Јенка. — Бечерња представа: Стари Каилар, драма у пет чинова, написали Диманоар и Д' Енери, превео Д. Јоксић. Музика од Зајца

СадрЖај: ОсеКање СпесМа). — Свекрва (наставакЈ. — Из „Јадовних аесама и (аесма)■ Јеленин муж (наставак) Јонич — Народно благо (Неаослушна МараЈ (аесма). — Философија Крајцарове Ссцв&г (наставак). — ј- Јани&ије Пан. ДроСњаке. — Реаертоар. В ласнвк: Ст. М В еселиновии, — Ш тамнарија С вет. Н иколића О б. В ен. Б р. 2. — уредник Ј анко М. В еселиновиђ.