Звезда

Ј јр . 75

стр. 599

љивија него што је Христов идеал, јер ћемо иначе не достигавши идеал иасти у разврат, ми велимо не да је за нас сувише висок Христов идеал него само то да ми у н> не верујемо и да нећемо да одређујсмо своје постуике према њему. Говорећи како ћемо, једанпут павши, унасти у разврат, ми-тим само говоримо како смо унапред решили да мад с нижим није грех него забава, занос који се не мора поправити тим што ми зовемо брак. Ка'д бисмо ми схватали да је над грех који мора и може бити искупљен једино нераздвојним браком и свим оним радом који излази из ваепитања деце рођене у браку, то пад никако пе би могао бити узрок да се упадне у разврат. То је исто каокадратар не би сматрао сејањем оно сејање које му није испало за руком, а сејући на другом и трећем месту, сматрао би то правим сејањем које му испадне за руком. Очевидно је да би тај човек уиропастио много и земл>е и семена и никад се не би научио сејати. Само иоставите за идеал чистоту, оматрајте да сваки иад, ма чији и ма с ким, јестсбрак једини, нераздвојан за сав живот, и биће јасно да је Христово руководство не само довољно но и једино могућно. „Човек је слаб, треба му дати задатак ирема снази", веле људи. То је исто што и рећи: руке су ми слабе ија не могу да повучем лннију која би била права т. ј. најкраћа између две тачке, и зато да олакшам себи, желећи да повучем праву, узећу за образац криву или изломљену." Што ми је слабија рука то ми је потребан савршенији образац. Не можемо, познавши хришћанско учење о идеилу, радити тако као да га не знамо и замењивати спо.љапш.им одредбама. Хришћанско учење о идеалу откривено је човечанству баш зашто да га може руководити на данашњем ступњу. Човечанство је већ преживело период спољашњих религиозних одредаба и нико више не верујеу њнх. Хришћанско учење о идеалу јесте .једино учење које може руководити човечанством. Не може се и не треба замењивати идеал Христов спољашњим правилима, него треба тврдо држати тај идеал нред собом у свој његовој чистоти и, што је главно, веровати у њега. Ономе што плови близу обале могло се говорити „држи се тог узвишења, тога рта, те куле" итд. Али је дошло време кад су се бродари удазшли од обале, и као руководство требају и могу да им служе само недостижна светила и комиас који показује правац Обоје је нама дано. У. Петрови$. - КББИЖЕВНОСТ Буквар за ирву наставу (са 120 слика). Издање књижаре Д. М. Ђорића. Цена 0.40 дин. Писац непознат. Ире но што сам нови буквар узео у руке, ја. сам се радовао што се наша букварска литература обогатила још једним новим издањем, које је, — мишљах тако — савршеније, напредније од осталих својих другова, на, наравно ц са већим претензијама иа улазак у основну школу. Са |

највећим задовол^ством, па, радо признајем, и са неким стра хопоштовањем према непознатом нисцу, отворих ту лепу књижицу (по спољашноети), да разгледам пробрани бисер нашег народног језика, који има задатак, да као нрва настава (за коју сврху писац и пише), напаја млађане душице нашег нодмлатка, будућих грађана Србије. Нанисати буквар, који има циљ да ученике на најлакши начин увсде у царство иисмености, а поред тога, да нрвом ппсменом наставом запоји млађану душицу ученика леиим матерњим језиком, — заиста је тежак, врло тежак посао. И у колико је то тежи иосао, у толико више морате имати страхопоштовања нрема писцу, који има толике куражи да седне, напише и изда буквар и својим нанисом да задовољи потребу те прве наставе. Снора нема да је то тежак пос!.о, за који треба имати и довољно стрнљења и челичне воље, а осем тога, претп >ставља се, да писац има одређено становиште са кога полази, ијасно, одређено начело које има као црвени конац да се провлачи кроз цело дело, са кога становишта нма и критичар да чође, па да по усвојеном начелу донесе свој суд, контролишући нисца да ли је у раду био доследан свом постављеном начелу или не, и да ли су унети принциии од научне вредности или не. Сваки иисац има права да по свом нахођању узме овај или онај већ познати начин нисања, или да из иознатих начина сређиваљем дође до новине, или чак да сам нође даљз и нроиађе нов нут, нове закључке, нови норедак, ново начело по коме унети материјал сређује на да у првој настави задовољи на лакши начин иотребу прве наставе и да краћим путем са ученицима стигне до одређене мете. Тежина написа по вредности и величина нисца и мери се ио томе како је писац умео пут да нзабере и свпје нроналаске сређене да изнесе. Ја сам прочитао нови буквар више пута и што сам више читао, што сам више тражио у њему пишчево начело које га јс у раду руководнло, ја сам се све вишс удаљавао од озбшвног посла критичарског и све сам више долазио до уверења: да писац можда и није мислио на прву наставу у основној школи, већ да је његова намера била сасвим друга. И кад нисам у целини нашао, ја сам, разгледајући поједине странице нонаособ, резултате сабрао и збир износи: писац није пи„>ао буквар за нрву наставу у основној школи, но буквар за шалу. Како је и колико тгасац у томе успео нека роба говори. У предговору писац нравда уношење слика пре упознавања нисмених знакова. Главни разлог тај је: што ће деца разлагањем тих речи (имена слика) на гласове споменути све гласове наше азбуке и онда их само ваља символисати. на готов носао. Шала није добра, а ево зашто: Ми се обично шалимо боље но што нам писац препоручује, јер се полази од најпознатијег и иде се постепено даље. За, данас ова шала највише важи. „Писац није могао својом шалом да наз насмеје. И како писац мало ниже и сам признаје да „слика треба да буде што природнија" да би сс боље разумела, а својим букваром бега од начела природности, — изгледа нам да му је шала у предговору врло рђава. Али кад пређемо на други део буквара, познавање знакова помоћу слика и у речима, нризнајемо, писац је врло илодан. И у слици и у речи свуда нас је пријатцо