Звезда

стр . 624 3 В Е

слепе као кртице; немају никаквог зиаља, само имају мало сујевере; кад умиру исто су тако паметне као што су биле ири рођењу. Нротив ове „Моћи мрака" унравиоје Толстој светле з; л аке са свог огљишта одушевљеља и <пант зије. С њоме је он, као васиитач народа^ отночео бој. За зидом свог асларда запалио је он ломачу, у чијим ће иламенима једном нестати дуга мрака, оног „Адлербалшког дива." У руском спису „ГроФ Л. Н. Толстој и критике њеГових дела (1886) скуил 3 ен је цсо низ постојећих слика великог писца.. У јрдној групи од год. 1856 налазимо младог ОФицира са Григоровићем, Гончаровом, Тургењевом, Друјкињином и осооитим несником комедија Островским; а на јгдној другој слици од год. 1857 налазимо групу ! Тургењев, Сологуб, Толстој, Некресов, Григоровић н Панајев. Овде се може јасно видети, како је склопљена његова карактерна глава и кпко се она развијалл. Ето ту је оФицир, коме још нема тридесет година, савојничким брцима, и са ирописно ошишаном косом, са ретким, осорљивим и дубоким погледом, са устима, која су пунс упптног п неноузданог израза и са узнемиреним лицсм, које издаје илашљнву и силну душу. Сви остали, иоред њега, изгледају некако припитомљени, неклко млаки, неурачунљиви и наивно упорни. Годинс нролазе а развијање тела и његова глава изгледа друкша. Истиче се једно својство, које сва остала својстпа нотискује: предомишљена моћ. У доцннјим годинама постаје тај израз мајестетичан. Ту је Кремској в портрет, кад му је било четрдесет до иедесет година, са глатком црном косом, која се таласа око слепих очију, са моћном угаситом иуном брадом, која покрива врат п вратне жиле, са неким изразом концентрисане строгости и замишљености. Нема више непоузданости око његових усана, нема више немира на његову челу; посматрачев п премишљачев ноглед продро је стварима у саму срк. По том портрету: Толстој засвојим иисаћим столом, изгледа величанствен са величцне стила и држања. Тако изгледа највиша збиља. То осећа сваки, који гледа слику. Шта тај човек пише, то нису иразне речи, но снажне и важне, које су достојне да их меримо. Аимаједан нОртрет, у коме је израз очију и уста уноран до Фанатизма, па се ириближава страшном и грозном. Густе веђе изгледају као да ирете, а густа брада, која расте како хоће и која јеседином прогрушана, иодсећа нас на старе нророке. А низу ових слика долазе и носледљи портрети: нозната ФотограФија шесетогодишњег Толстоја., мужика, са тамном сељачком блузом и са кожним опасачем око наса; на сред главе подељена коса, по обичају руских сељака; чело иресецају дубоке бразде, које иду чак до носа; дивља и снежна брада, која, готово, долази до руку, које су на грудима прекрштене, и дубоко забринути поглед мистичарев, чија нас сталност и укоченост нодсећа на умно оболела човека. Најзад Гјепинова уметничка слика Која је и у масним бојама растурена: велика и пространа ораница, која има но зади шуму; на сред њиве ору сељаци, а с преда оре Садржај : „ Јеврејка и (песма ). — „С'векрва и (наставак). — „Љг Толстој и (свршетак) — „Белегике из књижевно сти.''

3 Д А вр.

Толстој као сељак, гонећи, по руску обичај у, белог коња који је упрегнут у неки стародревни дрвен плуг, а другог белца, који вуче дрљачу, води ужетом за собом. То је сам Лав Пиколајевић, та моћна развијена ирилика са белом меком каном, која оборене очи чува од сунца, с; нлавом блузом, која је око врата отворена и са високим чизмама, које газе нл >дну земл>у. Ничег овде нема, што би нас под сетило на гро®а, на рођеног аристократу. Дебео, незграиан нос и тешке вилице баш су такве као у руског сељака. Али како чудан сељак! Какво држање, каква чудновата моћ у простоти! То је сељак као примишљач, као херој, као геније, као цивализатор. То је скитски нринц Херодот, кнез гвозденог илуга, то јс Меркур, сеоско детс, то је јуиак, који оре чудноватим плугом, који благословену бразду повлачи преко целе бескрајне руске долине. То је народни јунак, Иља из Муром^ који је умро пре хиљаду година, на сада воскреснуо; он, који је био јачи од своје судбине, пошао јз путем који води богаству. на се „није обогатио; јер се искључиво бавио правом руском идејом о задрузи. И тако се ми, с Толстојем, враћамо најстаријем оваилоћењу руске природе и руског духовног живота. Он, коме је Тургењев писаљком писао своје иоследље речи и коме он каже: „Пријатељу мој, иајвећи руски иесниче !..." он је, у нашим данима, носледњи орач из орачког племена бескрајног царства. Шта обделава он? Шта обделавају и снремају сви они, млади и стари они људи добре воље? Црну, плодну, нову, житородну земљу... простраиу, богату и топлу природу... бескрајно нространство, које свест испуњава сетом и надом... мајчино крило нових истина, нове мистике... Гуснју и будућност. Пера С. Талетов

бблешке из књ::.жевности Изашле су из штампе ове књиге; Ђра%а, комедија у три чина нанисао Милош Цветић, прештампано из „Братства", цена 1 динар или 1 круна. Може се добити у свнма књиасарама и код писца.

Нова Збирка пачелних одлука одељема и оаштиж седница Еасационог Суда, скунио и уредио Ст. Максимовић. Од ове збирке изашле су до сад три свеске а ово је четврта и завршна. 0 овим радовима донећемо стручну оцену. Из првих дана овог века , историјска црта, наиисао Мнрко БаЈ1 ћ, одштампано из „Бранкова Кола", цена 20 нов. или пола динара. Јавили смо у једном прошлом броју да ће се скоро дати у штампу роман из живота београд жог трговачког света Поштена иородица Гоман је већ готов и веома занимљив. Од садржине наиомињемо ове одељке: Традицм■ налн') родољубље, или које је ираво иородично име? — Похара ортачких маса — Бапкротства —■ Фалсификати на царинарници — Љажне иореске иријаве — Фамилијарне лиферације — Поштена иородица. Сем тога ту је и један леп л»убавни роман занимљив н интересантан. твна ирича ," (песма). — „Јеленин муж " ( пасгавак ). — ^Сишал". ,,Лав

Власник: Ст. М. Веселвноввћ., — Штамнарија Свет. Николића Об. Вен. Бр. 2. — уредник Јанко М. Веселиновић.