Звезда

вр. 78

зија и великих мисли, може постојати онај животни иринцип у литератури, који јој не да да се изгуби у негшод ности. Заго Толстојева најновија презирања уметности и не могу никакве опасности нанети руском духовном животу. Нашто причати оно, што свак зна, комс јс иоле познат ток ствари ; кајање великог човека због бесмисленог живота своје младости који му ; као што његови младићски радови казују, сада још бесмислени.и изгледа но што је био; његову јавиу исновест иаивну и достојну каква нремишљача, који није створен замислиоца; љегов религиозни систем, који је сам створио, узев нз Христове науке ону идеју, која забрањује рат и сваки наоружани отиор н ко јој је камен темељац она реченица, по којој треба ируж ;ти и други образ кад нас ко удари по једном. Више но ноуздано је, да се миого нгго шта ваакног може противречити овој онасној науци, али није то што нас овде занима; нас занима онај прави руспи карактер ове основнб : мисли и овог основног осећаја. Као да је нератоборни народни дух, који воли мир, народни дух праве Русије, постао нродуктиван у Толстојевим религиозним невештењима. Филолог Капл Абел каже негде, понпо >'е језично ока рактерисао велико руски и малоруски народ: „Ина још једна народност у Русаји, важнија но ове народпости о ; којима сам говорно. Та веома чудновата врста људи, састоји се из наЈвиших кругоза царства. Ова емеша свију различних раса којс с.у се скуниле иод царевим скиптром, ови највиши кругови стварају један од најдаровитијпх, најсмелијих и најзаузимљивијих људских тинова, које је земља икада створила." И он објашњава, да све оио што је Русија динломатијом и ратом постигла, има да благодари овој нредводничкој групи. Али ова група Толстоја никако и не занима, јер њега рат и динломатија најмање занимају. А они, напротив, који су слепом послушношКу упућени овој предводничкој класи, могу потпуно рачунати на његово учешКе. То су они еа којима он гледа, да се занимањем па чак и одслом и снољашношћу идентиФикује и то делом да начингњихова осеКан.а иотиуно проучи, а делом да се ни у ком погледу над њима не узвиси. Један од мојих позназика, прилично иеосетљив правнип, који је у лето ноходио Толстоја на његову добру, могао је само са извесним узбуђењем причати о тој ноходи. Новодом неких иронесених гласова о ослабелости Толстојевог духовног дара, рече он: „И ако Толстој ннје мислнлац, инак је бистар дух, толерантан је нрема онима, који другче мисле, а анђеоске је доброте. Убого одевен, пола у ритама, живи ог у својој породици, која не одобрава његова убеђења, али га поштује и оболгава. Љегова жена разумна је дама и добра домаћица у дому, у коме се у великом стилу газдује. Синови су нрактнчни људи и газдују добром. Његова околина састојала се тада из три врсте људи: Полу људи, који у њему виде, шта хоћс да видс, и од његових речи чиие, шта хоће да чине. Глобаџије, које су дошле, да црпе кориет из његове љубави према људима и који често пута незадовољни одилазе, јер не може да задовољи све њихове ирохтеве. Напокон кореснондевти најразличнијих листова, који онако о њему иишу како то захтева нравац и.ихова листа на коме раде. Толстој учи са свим наивно: човек треба да буде срећан, као што треба да буде чист. А да би ко био сре-

стр. 623

ћан, треба да има што мање потреба. Зато и тражи иовратак ка првобитном стању, које налази у просту сел.ачком животу. Јлн у самом почетку оиажа се у Толстоја оиа наклоност ка моралисању, Увек је та наклоност у њему, изузев неколико првих омањих новела као што је „Луцерн". Она се не може порицати у „Војни и миру," а још више се истиче у „Ани Карењини," где чак и радњу слаби. У приповетци се веома Јасно истиче морал, који треба одатле да црпимо. Другим речима: овде осећамо Фикс -идеју старог човечанства: појам казне како Ке сваком битп, кад и т. д. Разлог и дело преплећу се, и ако се то изрично не каже, у кривицу и казну. Иоследњих година радио је Толстој на народним снисима Реншо се, да се обрати на сто милиЈуна, место па оних „виших десет хиљада." Оијенисао читав низ мањих припов дака, легендн, спмболичких прича и бајака, и, не користећи сс, продавао их за неколико пара (једну и по копјеку). Циљ је овоме да се руском сељаку и раденику који се буди из хиљаду годишњег сна, пружи храна, која доликује његовој свести и да му каже шта му је иотребно. Ови мали народни сииси нису лектпра за образовање. Али велика сељачка драма од год. I ■ 87 „Моћ мрака" стоји над свима овим педагошким свешчицама. То је, можда, ремек дело великог особењака и примишљача. Својим ноетским значајем припада она светској литератури, а за драмску литературу она 1е нарочито значајна са свога новога материјала. И ако ова драма има чудновато својство, да нема ниједне реплике, коју незналац и необавеЈнтсни неће разумети, инак је она храна и за најобразованијег. Чудновато је за Толстоја, онако како је ненаучен створен, да његове мисли не могу нродрети у економске разлоге несреће и беде. Сваки онај, који је читао његову расправу: „о важности уметности и науке" т. ј. о неважности њиховој — нокуШај једног аутодидакта, да суди о стварима које нису на домаку његову духу — чудиће се, што Толстој сматра новац за корен свему злу. Он лично чини сиротињи разноврсне услуге, али је новцем никад не иотномаже. Он траћи своје време, намештајући каквој убогој жени пећ, а не да јој неколико рубаља, колико би требало да ј>>ј лончар иећ бол>е и солидније иамести. Он је богат и његови ириходи су велики, али се он изговара и каже, да се новчане ствари тпчу његове жене. Он сам никада нема новаца и добија само кад-кад 15 копјека да се окупа у купатилу нростих људп. У драми „Моћ мрака" налазе се трагови >ве чудноватости. Треба сноменути Акимову индигнацију, кад му Митрич објашњава, како то новац, који је уложен у какву банку, доноси камате. Сви каматнн и банкарски иослови за њега су превара. Осећа се, да писац говори из старог сељака. У ос/галом он се, вештим владањем собом, умео да прикрије иза својих лица, па нам драма изгледа величанствена са свој'е истине и са великог и иитомог срца које У њој бије. Ми улазимо у неки свет, који ни за кога нема хоризонта, о ком нико нншта честито не зна, шта се дешава ван селских међа, па нн војници који су око њега тумарали; а за жене важи оно, што је у једној реплици речоно; милионима их има таквих у руској земљи све су оне

3 В Е 3 Д А