Звезда

бр. 80

треба, они га дабоме немају — пошто су Србп. Они тек неће да кажу, из педантне скромноети и излишног устручавања толико смо само могли дознат.1, да ће тај правац бити напредан, родољубив, рационалан — дакле . сигурно неки добар нравац. Иочели су с Матицом Срнском, једном од у важнијих народних установа, како су то згод; 1и з • аз1.ли, нротив које су се у последње време, које мало иодуже траје, дигли гласови оправдчне критике и јавног незадовол^ства. Из четири чланка — толико их је овде прику пљено — као негативних одговора на иостављена питања, види се, прво, како је Летоиис врло слабо одговарао духу времена и потребама народним, како је био и неиотпуна и рђава слика и српскога а камо ли еловенскога културнога живота, како су били или погрешни или неостварљиви, или пак обоје, иогледи досадашњих његових унрављача; друго, како се не знају задаци разних, књижевних и унравних, Одбора и Одељења, непотребно многољудних и несрећно састављених, и како је најзад свему том узрок дубљи, узрок у срединн (ах, тај Тен) која не даје довољно енергичних радника, а још мање озбиЂних и наметних. И још пуно таквих ствари које можете слободно ирочитати не то лико ради какве стварне користи колико ради подстицања Кад је већ реч о средини, не улазећи дубље можемо само рећи, без традиционалне самообмане да ми њу не иојемо. Нашу пажњу више ансорбује нпр. неразумна рестаурација славне прошлости из нрашљивих и нлеснивих отоменика и ближи смо њој него данашњем народу, чију, шта више, несвесноет и такозвана интедигенција, у значењу које Срби дају тој речи, екснлоатише на све начине, међу нама речено не баш тако родољубиве и толико исто часне. И у таквој атмосФери ми се иитамо што наши захтеви више почивају на оном што смо некад били него на оном што смо сада! Каква наивност! Најзад зашто не бих на крају забележио једну реткосг, велику и срећну реткосг ако се не варам, на име да се и ми Србијанцп истичемо коме за углед и да и нама неко завиди. Љтоиис са свима евојим богатим Фондовима, са моралном помоћу целе журналистике, са свом својо« бирократском машинеријом, са свом том хуком буком, како ваиију ти завидљивци, губи и то осетно губи у поређењу с београдским Делом , дружиницом, тако тамо пише, неколико енергичних и напредних људи. Срећом за завидл.ивце наше славе Дело је стало, и сада нам хвала Богу нема нико ни на чем да завиди. Блажена земљо! 5. &&ЖЖ& БЕЛ2ШКЕ ИЗ КБЗЖЕБНОСТИ Ових дана изашла је уједно осма и девета свеска мостарске „Зоре". Као и све друге свеске овога леио уређиванога листа и ова би свеска била одабране садржине само да није два рада, на која хоћемо нарочито да Садржај : „ Сиоменак' (аесма\ — „То му је реЈ \ — „Јеленин из књижевности". — „Исиравка". — Рекертоар народног аозоришта 16 .

укажемо, а који је несумњиво срамоте. Једно је некаква „елегија" у нрози „Моје 'детињство" од Ив. Иванића. Овај напис није ништа дру:о до збирка којекаких сокачких ницева, у којима се између осталог износи како два сељачка мангуиа (замислите, писац сам признај ■ да један од њчх двојице сам — он) јашу евоју стрину. — Друго је „Одговор на иитања урсдннштва српским књижевницима" когз % -г упутио уреднуштву некакви М. И. Ко је тај М. Н., (иа све да је, као што се из садржаја назире Милан Иедељковић, иростићете, новосадски књижевник) и да ли је и он позват да даје оваковс одговоре, то остављамо на душу самом уредништву „Зоре" ; али са каквом је се спреМ"М он тога посла латио види се иајб >ље из тога: што се по њему у нашу причу увукла „несносна материјалистичка школа/' осуђује критику шта ова хоће на силудаодРанковића створи замену Јанку и Матавуљу (који су, он вели, истрошсни) а не зна ни то да је Ранковић пре толико месеца умр'о, и на послетку, за њега је Стева Сремац вериста. Изређати толико незнања на једној страни и но то може само какав — новосадски ироФесор. У последња два броја рускога лиета Труда изишла је у нреводу Лачша прииоветка На Бунару (У колодцх). Колико се на брзо да видети иревод је добар и тачан без нреводиочевих измена, неонравданих и некњижевних, каквим и .зобилуЈЈ преводи иеких Јанкових ириповедака. Изашла је из штампе 10 свеска Иабавника сриске Књи■ жевне Задруге. - У њој су настављени заночети радовн. Календар Срижа Звезда. Издање Иавловића и Стојановића. 0 овом календару ироговорићемо коју вишеуједном од идућих бројева \ * ♦ • ИСПРАВКА У прошлом броју, а у Нозоришној Хроници погрешно је штампано: §,'егас1о МЈсће! а треба дега11ег МЈсће1. РЕИЕРТОАР НАРОДНОГ П030РИШТА Четвртак, 9. септембр»: Шелеров иансион, шала у три чина, написао Карло ЛауФе, превео с немачког Мих. Р. Поповић. Субота, 11. сеитембра: Отело, трагедира у пет чннова, од Шекспира, нревео Н. Н. Недеља, 12 септембра: Дневна представа: Црчи Ка иетан, драма у пет чинова, написао Виктор Сежур, превод с Француског. — Вечерња нредстава: Сеоска лола нозоришна игра у три чина, с певањем, од Тота, прерадио Стеван Дескашев. Музика од Јенка

мјж '" [на",тааак) — ,,Рмтм1к л . — „Кн>'чс <н,г КјЈИШ". - „Втмз

Вдасник: Ст. М. Веселиновиђ,, — Штампарија Свет. Николића Об. Вен. Бр. 2. —уредник .Јлнко М. ВеОЕЛНИОВИа.