Звезда

вр. 86

3 В Е 3 Д А

стр . 683

јопг у мехунама, а познао је да је девојче кћи једног наполичара који има кукуруз на Бугарији, иа је ваљда обрао насуљ што је у кукурузу и ову врећу крпшом послао својој кући. -— А зар сте, душо моја, ваш пасуљ већ обрали ? милостиво упита 1Бип,а девојче. — Јесмо, одговори збуљепо девојче. — Ако, ако, то је лепо, похвали Њица, задовољан што је ухватио овог малог кријумчара г па похита у двориште где су разне стаје за смештај хране, зиајући да се отац девојчип тамо већ упутио да подели обрани пасуљ. И заиста наиоличар је већ био у дворопггу са две вреће, једна спахији друга њему, а за ону трећу мисли нико не зна. — Се трајегпке Њицуље, ево пасуља колико је Бог дао. — Није вајде, баш си ти вредап човек, одговори Њица, па обе вреће стрпа у магацин. — А мени ? упита пренеражеи сељак. — Теби кад донесега и ону трећу врећу што је сад твоје девојче однесе кући, обрецне се ТБица и не гледајући наполичара. — Биње биње, чеше се сељак иза потиљка и оде без и једне речи даље. РБица је годинама верно служио свога господара. За то је сваког Божића добијао поклон, па једне године добије и дороц богато гајтаном извезен. Али кад је дошао да честита спахији празник опет је био одевен као обично. Спахија му замери нгто није навукао дороц, а он га замоли да му дсзволи обући га — кад умре Хоће иривтајно да га сахране ! Ни једном није спахпја похвалио Њицу за верност и вредноћу; али се више пута саветовао с љиме о једном или другом иослу, и то је Њици био довољап доказ да је Домну маре потпуно задовољан с његовом службом. Само још да је бпо „ге шеФтсман", а то му никако није итпло од руке. Није умео ни да куни ни да прода. Једном га погааље спахија на вагаар да нрода јунпе, назначивпти му цену од 180 до 200 Форината по па]>у. Њица врати с вагаара све јунце, јер су му давали за пар по 190 Фор. а кад је спахија одредио цену од 200 Фор. значи да јунци и толико вреде, па није хтео да их да не мислећи колико ће они јога хране спахији појести. Други пут поптаље га опет на вашар, и то је било последњи нут, да купи коње за теретни посао. Њица се цео Дан погађао и једва у вече купи само један пар коња, од којпх је један био ћорав. Беше се већ смркло па нисам могао видети да је ћорав, нравдао се Њица, а послужиће и он као и онај окати, јевтини су! Али грех не- осгавл.а човека, на и Њица је морао после толико година непорочног живота опет ногрешити. А његов грех велико је задовољство надзорника спахилука и осталих слугу, јер од Њице нису могли ништа утајити, ухватио бн их он да су и зрно жита украли. За то су и они њега стражарилп. — Да ми је само тога курјака ма у чему ух-

ватити, платио бих вам сваком по литар ракије! говорио би надзорник слугама, гато је за њих довољно било да јога пажљивије на Њгцу мотре. — Неће тај на лепак, а већ неби нам умакао да се и најмање полакоми, одговориле би слуге вртећи главом. Бага на св. Тому пријави се надзорник спахији, да му нешто важно саопшти. — Извините, милостиви господине, али дужност је моја да вас и о свакој маленкости известим, отпоче надзорник своју доставу: на дворигату удовице Паскуце, иза кошаре, видио сам неколико дрвета за грађу, мора да су исечена у шуми вагае милости. — Зашто мора бити да су бага у мојој шуми исечена ? — Паскуца нема забрана, а сеоска је шума још млада и није дозвољено у њој дрва сећи, па као велим мора да су у нашој шуми исечена. — Јесте ли говорили о томе с Њицом? упита спахија с пуно збиље. — С Њицом се не може о томе говорити, јер знате, извините, осведочена је ствар да он посећује Паскуцу, с лисичијим погледом а божем збуњено одговори надзорник. — Позовите кмета иа с њиме идите Паскуци и изна!)ите на који је начип догала до те грађе, а Њицу погааљите мени, нареди спахија.. Пун радости иохита надзорник кмету. Али Њица је осетио мирис од чорбе коју му је овај запржио, иа ево га снахији с новцем: „за нродата дрва овдашњој удовици Паскуци". — А кад сам ја досад дрва сељацима продавао, те сад и Паскуцу да снабдевам с грађом ? грмну спахија. — Милост, Домну маре! Она је вредна жена, увек је прва на вршију, толико година како ради код „машине", — локомобил и вршалица, — па скунаторила мало новаца да подигне стају за марву, а ја као велим — — А ти као велиш Паскуца вреди за тебе тшше него спахија и његова гаума, па сијој и без моје дозволе дао дрва. Знам, све знам гатајестобом и Паскуцом Нека те ђаво носи; али одсад све Јгруго можега у мојој служби бити само не шумар! љутито изрече спахија пресуду иад Њицом. А знате колико је стар био Њица кад је овај грех због Паскуце учинио? — Шесет и четири године!

Зима и земља

Једном се зарече зима да земљу окује ледом, И снег сипаше с неба, Мртвачким покровом поља за тренут застрта беху, А зима рааосно кличе у подлом и глупом смеху: „Тако ти, земљо, треба!"