Звезда

(лт. 690

3 В Е

БР. 8?

а уз то назначити године, стране књиге, део кљиге, годину када је књига штампана. и у којој штампарији, на чак и цену књиге; па онда умеју пзмислити корисне речи чак по санскриту и т. д. Ево иримера ради да узмемо оцеиити какву несму онако како та врста критичара ради. Узећемо ма коју песму, рецимо ону: „Вино пије Мусићу Стеване у Мајдану чисто сребрноме, а у своме двору господскоме...," Пре него што пређемо на ову дивну иародну песму — иочели би они — не можемо проиустити, а да се не задржимо код појединих речи, које ће нам, кад дубље уђемо у њихово тумачење, открити само порекло и постанак, како ове песме тако и свију песама из овога доба. И ако се не мислимо држати митофплске школе , ипак морамо водити рачуна о речима у којима су скривени и управо окамењени читави велики, стари епоси у којима се опева борба природних стихија. Умеју они испрести из сваке речи читаве ириче Хиљаду и једне ноИи. Ми неучени грешници ништа и не видимо, а они ће из речи даска од некуд пронаћи свс помоћу корена како је тој речп у корену значење иевати, а одатле испричати читаве старе бајке. Ево како то иде и како они то изводе. Наш језик — продужили би они оцену те песме — смемо слободно рећи, кипти, као ни један други таквим окаменотпнама (МЈк1. А. 81. ро1. Агс1)., 14, 18. г. 1871., НеМ II, III стр. 15, 16.). Врлојезгодно узети овде реч сребрн , а, о — Придев; сребро, а, бир. п. Е. аг§еи1иш, нем. 8Пђег, \\ г . сре.6. к. (корен) — А. 81. Сргбгроу. б. егђг., р 1. ееге!). срдброу (Доментијан, I ава, Данило) \\ .. кор. (корен) Уаивк. Аћагћ, скакати. скакуцкати. трчкарати (Микл, Агсћ., Јаг., Дан. осн., г Бор|. Пон. т. р.): „Скочи срна иза грма" (Вук., књ. II, 14, 15, 18). За тим среброу.. Ж. с1ћагћ, бело, белуцкати: снђгђ (Дан. о., Микл., Јаг.) п Снијег наде друмци западоше !'■ (Вук., књ. III, стр. 28, 305, књ. I, стр. 4.) Према свему томе излази, да је ова песма постала у хладнијнм иределима или је у оном значењу скакуцкати (Види: скочи срна ) постала у топлијим пределима, где је било и доста срна, а зиачење у тумачењу са снег (Види: Вук, II. ст. 15 Снијег иаде и т. д...) синоним речи бело, беласати , што значи, зора, светлост , а скакуцкати, бежати, трчкарати, но бегнути значи, да се пред појавом сунца (зоре бело) ноћ (мракгв) склања и бежи, елем скакуИе: „Око мене драга скак^Пе, Из ока јој љубан шапуће." На крају би већ завршили облигатним цитатом, колико да читаоце гану и иотресу: „Храни мајка два нејака сина..." Из свега овога излази — завршили би оцену — да је ова иесма врло лепа и пуна нежног, узвишеног осећања. Не мислим, нити смем да се насмејем Филологу, који ради свој посао са уснехом, али се смејем људима, који рад кога Филолога цнтирају онде где му

није никаква мес/га. Цитати сами за се могу бити научне истиие, али кад се на незгодном месту, без икаква смисла утрнају губе своју вредност и место да ствари помогну само одмажу. Куда ћете веће истине него да је 2 + 2=4, али кад би неко хтео доказати да Ке сутра бити лепо време, па рекао: „Сутра мора бити леио време јер је неиобитан Факт да је 2-4- 2 = 4 — онда то постаје смешно. И кад би се човек насмејао тако смешном раду, онда би господин писац зинуо на сга уста и повикао: „Видите ли људи како тај и тај хули на науку, видите ли незналицу, који се чак смеје најочитијем Факту да је 24-2 = 4". Имамо ми доста таквих људи, који вечито нарадирају некаквом науком, иекаквим теоријама, некаквим правилима од сваке сорте и разним научним јцитатима, али но несрећи њиховој све то употребе на тако незгодппм месгима без везе и реда, да се ми читаоци морамо емејати месго да се учености дивимо. Такав је од прилике случај и са г. Момчилом у оном његовом реФерату на „Хајдук Станка". Ко хоће дн добије иојма о глаголу нагваждати нека узме и прочита овај реФерат, Видите човека који ирича и нреклапа све што му на ум дође без икаква знања, разумевања и везе, а из сваке реченице као да гледате како провирује узнојен и задувгн писац са очајном жел>ом да напише што опширније и узме коју иару више. Шта је чуда смешних и глупих ствари тај човек написао у том вајном реФерату никада му човек не би могао онроститн и чак би га морао презирати, да није у питању оних Ч) динара што је добио у име хонорара за рсФерат. У том случају га само морамо жалити, јер шта још људи нису за паре радили. За новац људи иостају пајацима, а камо ли неће ностати критичарима. (наставит.е се)

ЈЕЛЕНИН МУЖ Р 0 М А Н написао Ђовани Верга (наставак) Јелсна се беше наслонила на ограду од балкона и, подбочивши се на руку, гледала је море. Благо и ведро вече снуштало се и чуо се Фијук парних лађа у луци, које су се спремале за иолазак. Дувао је свеж вечерњи ветар. Јелена је сестри, која ју је молила да уђе у собу, одговорпла упорнпм одрицањсм главе и потмулим гласом: — Не, нећу ! Оставите ме ! Оставите ме ! Напослетку се окрену с очима, из којих су севале варнице, и узвикну иромуклим гласом: — Оетавите ме на миру, кад вам кажем! оканвте ме се ! Шта се бојите? Зашто ме не оставите саму ? Али кад је спазила свог мужа, ућутала је и нагнула се над оградом, наслонивши браду на руке. Између двеју