Звезда

вр. 81

3 В Е

3 Д А

стр. 695

добрих бабица. II да то зло отклони он се репшо, да напише свој Уџбенгш за бабице. Колнко је то добит, не може се нстаћи у оној мери, колико је потребно и колико то ова књига засл жуј< Дати потребна упуства бабици; показати јој до ситш н .'а све треба да ради у поједивим случајевима; указа и јо. непо средно на све тешкоће које је у њеном иозј ву • екају; обратити јој пажњу на све штетне последице ак < нес весн(/ врши своје дулпостн; обележити јој тачно круг њеног радг>; упозиатп је са свима претходним потребним знан има у њеном послу; дати јој, речју, ручну књигу по којој ће се унрављати; — ето, то је био задатак овог уџбен ша. II њен писац је у том погледу савршено успео. Сн је дакле, једну неодложну потребу потпуно заловол.ио в скш уо јн, тако рећи, са дневног рела. Када се још зна, да је г. Јовановић то учпнио иосле рада тек од 3—4 године и има на уму, да се на другим пољима од многпх старијв : другова његовпх по послу, чији су они тако исто пр дставници, очекује и глас да су живи, онда је књига, коју приказујемо још више за похвалу. Уџбеник за бабице има четири дела. У првом је делу. Оаис човечјега тела; у другом: женска карлица и женски иолни арибори ; у трећем : аравилнк трудноЛа, иравилни ио•рођај, иравилне бабиње, нега детиња; у четвртом: неаравилна трудноИа, неаравилни иорођај, неиравилне бабиње. У том делу су још и : ближњење; о болестима трудних жена и некоје болести новорочета. У књнгу је унето исцрпно све што је потребно не само за бабице но и за многе лекаре. Нодела материјала је изврсна. Тим уџбеником моћи ће се користити, свака бабица која има иоле правога појма о своме послу, и он ће јој бити прави путовођа. Сем тога, оие, које се буду хтеле одавати овом тешком позиву, наћи ће до ситница изложено све, што им је нотребно, да својој дужности одговоре. Остаће пм само још практички радови, са којима ће се моћи упозвати у вово-основаној школи за бабнце у опште државној болници (одељењу за бабичлук н женске болести, коме је ше® Вг. Јовановић , а за ноједпности, потребне за пријем њихов у школу, сазнаће из правилника, који је пронисало наше министарс-тво унЈтрашњнх послова. Али и ван овога чисто стручпог круга, Уџбеник за бабице треба да нађе едзива код сваке иородице, јер ће у њој наћи и породиља и њена околина како иоуке о порођају у општо тако н потребна упуства пре и после порођаја, као и савете о многим болестима које прате нородиљу за време и после чрудноће; даље, код свију евептенпка и учитеља, који су но положају своме упућени, да дају сбавештења најближој околини својој, те да тиме стају на пут многпм сујеверицама и иеуиутностима, које су тако јако укорењене у нашем народу с тога, што до сада нпје ни имао нрилике, да му се са најпозванвјег, стручног, места укажу све опасности, које нотичу већим делом из тога простог нервзумевања и сувишног веровања у гатања и др., и то онда, кад је пајпотребнија ирва и крава аомоИ. Временом, када Бабичка Школа спреми довољан број >абица за сеоеке оиштине (а оне ће у ночетку ирвен. тзен тамо уиућивати), отклсниће се и све те нелољ*, ко^ з су , ,ј сада аолике жртве имал.е у резултату.

Још неколико речи о изради саме књиге. ?њига јо израђена укуено и елегантно. Нарочито су слике исиале добро, те се молсемо надати, да_ће за тај труд ;њижара г. Стајића, поред заслужене хлале, бити награђеза и добром прођом ове књиге. При другом издању (које ће ова књига доживети у скоро), могла би се обратити мало већа пажња на сриски језак, а и неки термини, на које се иначе доста пазило, мораће се напустити и заменпти подеснијим (што у остал<>м, и писац у предгово]>у обећава). Ми их не можемо овде нарочито истицати, а то није потребно, јер се у томе погледу може нпсцу и усменим саветима притећи у помоћ. — ез

ЗАНИМЉИВЕ СИТНИЦЕ Пре доста година дође вратару једне куће некакав врло фино обучен господин, и запита га има ли станова за издавање нод кприју; вратар одговори да има, и како је видео у господиновој рунпци од канута значку од ордена, то му учтиво скиде капу. „Хтео бих да имам стан на тавану. Колика је кирија?* — „Није већа од 100 динара годпшње; само за једног господина, као што је вата милост, чини ми се..." Тајанствени странац баци вратару један лујдор, и на његово аајвеће чуђење поне се у један врло елеганган екииаж. — „Та ми је ствар врло чудновата", рече вратар својој жени, „човек, који је ; чиии ми се, из ввшег сталежа, па да станује на тавану..." У скоро за тим врати се странац, и са њим један носач са једним прним сандуком на леђима — „Шта има у том црном сандуку?" упита вратар носача. — „Не знам, али врло је тежак!" — Ненознатн у то« рече вратару; „Ја ћу нмати носла само са једвим јединим човеком; он неће да се зна, да са мном ради. Кад год буде долазио он ће рећи: „Долазим &бог ђавола." Вратар се и његова жена упропастише од тих речи; али непознати се већ пез јз басамаке. Поменути носетилац дође још истога дана То је заиста и било створење врло мс1ачне Физиономије. „Због ђавола," рече он. — „Идите само горе ? ; господин је код куће." То је ишло тако један месец дана. Но вратар није могао више да одоли својој љубошггљивости, и реши се, ма иа ио коју цену сазна, шта то она два пријатеља раде тако тајанствено горе на таваиу. Дође дакле до врата таванске собе, метне уво на слушаоницу, и чу ове речи: „Сад онет јако, сгожно," рече кирајџија. „Лако је вама 1\ворити; вп в?љда мислите, да је лако играти ђавола," — „Тешко је, истина, али се онет можо ■играти." — к Боже мој!" рече портир, г какви злвковци!!! Они имају неке договоре с ђаволом!!!" — „Ви ћете нздати импозантан позив сатани, сви ће ђаволи вашем гласу одговорити." — Боже, буди ми у помоћи, мумлао је преплашени вратар трчећи низ степенице... „Одмах ћу све то јавити полицији." У скоро за тим дође полицијана таван, и ЧИБ.ОВПИК узвикну на вратима двојице ђавољих завереника. „У име загона, отварајте!" Пошто су ови ОЈворили врата, комесар подмшје змпита за име нрво кирајџију. Маурбер одговори овмј смејући се. — „А ваше и.ме?" з: ш а ко».есар дрЈгога. „ЈГевасер, ирви басиста у Великој Опери." — „Ваша су ми вмена довољна запотврду вра«