Звезда

сггр . 704

3 В Е 3 Д А

бр. 88

наиђе. Наравно, да је она напослетку приметила, да сам према њој постао друкчији, него што сам раније био. Испрва на супрот моме нонашању задржала је она своју безазлену и просту природу и на све је гледала као на ситнице и случајне испаде рђавог расположења, шго јој није давало повода. да их нарочнто прими к срцу. Доцније, пак, када је увидела, да се њени взливи осећаја и нежностн стално одбијају о моју хладноћу, крваво рањени, и да се одбацују као тричарије, тада сам нриметио како се ночела чудити, погледајући ме често дугим, забленутим ногледом једнога детета, што је јако тиштало моју болесну савест. За тим, кад се уверила, да је све то збиља и да је ја вучем са собом као какву досадну путничку торбу, хладно, механично и без воље, као када се отаљава нека тешка и непријатна дужност, тада се она повуче у заму себе и ја сам је често нута виђао, како неномично гледа преда се са беспомоћним и замишљеним изразом у погледу, као да се носи неким болним чуђењем, под којим нати а не може му наћи одгонетке. Наиослетку — то је било кад смо се врагили кући — једном прилик^м када је моја јеткост и иронија била грубља и безобзирнија него иначе, у њеним мислима као да наступи иоследњи моментани нрекрет; у њеном унутрашњем животу осећаја догоди се напрасан и силан обрг и мени се чинило, као да је она целу своју јаку природу скупила у погледу, који је изражавао понос и одлучно презирање и који је сгално управљала на мене. Тај поглед она је од тада задржала према менп и ја сам га увек осећао као неки убод пола накосног пркоса, пола болећиве туге. „Још на путу било је мучно стање, нремда смо то тамо мање осећали: неиресгана промеиа људа и нрироде стално нам је нружала но нешто ново, што је сметало нашем непосредном гледању и мишљењу. С тога смо тамо ц могли живети свако за себе и у свом сопственом свету, не долазећи често у неирилику, да останемо са свим интимно сами, где би стајали лице у лице са неонходношћу каквог разрачунавања. Али то постаде несноспо, када се овде на дому нађосмо сами, усамљени и када видесмо, да смо свакога дана унућени једно на друго. „Да ли би користило овде какво објашњење? Да како да ме она не би разумела, иошто и ја самога себе не нојимам, јер шга ја знам о овоме нроцесу, који се у мени дешавао, у чему се он састоји и где му је узрок? Можда он није ништа друго негоједан прпродно изазван преображај у фнзичкој субстанци мојих судова и ћелија, једна дисиозиција, која је нехотично дејство неког датог узрзка, који се не може ни видети ни описати, нити се може чиме сиречити. Али ја видим, да она од мене очекује макар штогод и ја због тога натим. Ја гражим излаза жудно и грозничаво и не налазим никакав. Наш будући живог лежи нреда Мном као загонетан осмејак, и ја бих радда затворим очи, да избегнем ту слику, али ја ипак видим. „За нас обоје живог је изишао из колоеека, а багатела је узрок свему томе. Ја не могу мрзети живот нити га могу нрезирати; моја норуга занемљује а осмех изумире

на уснама када седим у тежишту свега што постоји, ја осећам само страх, јер тада ми се увек чинило, да сретам језовит, укочен и разрок поглед једнога лудака, коме ми сви морамо следовати слепо и бесвесно као сомнамбуле". Мил ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКЕ Једно од носледњиу решења министра војног у Русији направило је читаву узбуну у школским круговима, у колико ће исто решење бити први удар од дејства за намераване ре®орме у средњим школама. На захтев министра војног дато је нроФесорском савету војне медицинске анаделије у Петрограду да реши важно питање: да ли се може свршеним матурантима са реалних гимназија дозволити да студирају на овој академпјн меднцину. Ректор и прОФесори једногласно одговорише „да може " и захтевају само допунски испит из латинског језика у опсегу три најпижа гимназијско разреда. Мипистар војни је ово решење примио у договору са мипистаром иросвете, јер су но мишљењу његовом матуранти реалних гимназија многи бољи са својам знањем језпка но ђаци класичних гимназија. Ово решење. које ступа у живот од идуће године биће од великог уплива на данашње стање ре®орама средњих школа и сигурно репшти свађу између иристалица класичних и реалних гимназија у корист ових последњих У министарству просвете опажа се тренутно једн.1 струја која ради да се избаци из наставнога нлана један од старих језика, али свакако ће и други стари језик отпасти, ако се буде захтев >ло да је за слушање велике школе довољна спрема тога језика из три најнижа гимназијска разреда. БЕЛЕШКЕ ИЗ КЊМЕВНОСТИ

У групи великих шведских писаца, као што су; Аи§ив<; 81гт(Њ< г^, СгизЂаУ а! ОецегЗ &ппп. Тог НесЉег^, Не(ЈепвЦета, 8е1та Еа&егМ и 8ор1ие Е1кап (Киз! Коев^), 01а Напззоп заузима једно можда од највиднијих места носле 84гш(11)ег^-а. Он се одликује као откривач најФинијих и најнежнијих нокрета човечје душе. То је велики мајстор у тумачењу оних осећаја, оних тајанствених уплива на човечију вољу и ])адљивост, који се једва могу јасно исказати речима, који се само могу наслутати, а које Немци радо израж?вају тачном речју: ЗИтшип^ Алн 01а Напзчоп није само дубок исиходог, већ је и одличан стилиста, и тек се онда може иојмити вештина. којом он уме изнети најинтпмније проблеме у савр пеној умегнпчкој Форми, Жалити је, што је од његовог стила морало нешто да се изтуби као шго је то обично у свшом нреводу. - &5Ж&&

„Јелешш муж" (иа-

Садржај : „ На разореном Јерусалчму", (кесма>. — „Доаисцик из касабе". — „Озбмљие, научне ствари•' наставак. етавак)■ — „Нааред". (аесма) „Младенци". — ,,Нросветне белешке". — „Белешме из књижевности".

Власник : Ст. М Веселиновић,, — Штампарија Свет. Николииа Об. Вен. Бр. 2. — уредник Јанко М. Зеселииовић