Звезда

I

стр. 728

3 В Е

3 Д А

У срцу и души М. М. Богићевића, беше места за све болове и јаде овога света, а иоглавито за срдске И ако му беху сви људи готово једнаки, ипак туга Србинова одјекиваше друкше у његовом срцу, ипак друкши одзив налажаше у његовој души! Михаило М. Богићевић је радио и радио, али вазда само за другога; он је чинио и чинио; он је давао и давао и више него што је имао и могао. Али, већина његових доброчинстава, изгубила су се у множини. Та је ли још когод видео и доживео, да неко, ненадно затечен и ухваћен у вршењу доброгаи пиеменитога дела, поцрвени и застиди се као од злочина? Ето толика и така беше скромност Михаила М. Богићевића. А какав беше као домаћин, као муж, као нрнјатељ, као очух и отац туђе сирочади, лако је замислити, уз тек наглашене врлине покгјнога Михаила. Живи су сведоци још ту, они ће речитије рећи. Једном речи: он беше јединствен у свему. А као грађанин и Србин? Највиднији су му сиоменици: Дом Св. Саве и Александрово. Али скромност његова и ту је прикрила његово име. Као мивистар и председник престоничке онштине? Вредан и праведан до крајности, а у том деловању избијала јв права енергија и достојанетво оличсно у његовим осталим ретким врлинама. А на дну његове нежне и лепе душе, тињао је жар предака му, јунаштво и витешки понос. Као Србин и поданик свога узвишеног Господарч, беше оличена нреданост, верност и самонрегорење ! Као што беше јединствен у свему, тако беше и овоме. Ту беше врхунац целога Михаила М. Богићевића: Госиодар, Отаџбина и Српство! А он? А сам Михаило М. Богићевнћ? Њега н његове личности вао да и не беше на свету. Велики људи и људи с врлинама Михаила М Богићевића никада и не мисле о себи, а камо ли да раде за се; опи мисле и раде само за друге и у гомз налазе своју праву срећу и уживање: у задовољству и срећи других и вазда других. Небројене сузе, које су врлине Михаила М. Богићевића убрисале и осушиле биле су највеће уживање и срећа доброме његовоме срцу и његовој рајској души. Па и иоред свега тога, Михаило М. Богићевнћ, беше човек, који је много трнео и патио. Али то је ваљда судба и удес свих таких људи, који своју срећу траже н налазе у срећи других. Али је Михаило М. Богићевић и то сносио и трпео и крио као и своја добра дела. Ево то је и такав је био Михаило М. Богнћевић. И то срце утрну и преста куцати у 3 и 1 Д сахата пред зору, 18. о*. м. а душу однесоше анђели пред престо Господа. Од тога тренутка Михаила М. Богићевића нема више међу живима. Ако има некога нантеона и ван наше земље, онда је Михаило М. Вогићевић извесно већ у рају. Господ и Творац васионе, дао је то већ назрети у нозиву свом, давши траведнику онаку лаку смрт.

Рајској милосги Творчевој препоручујсмо твоју једииствену душу, а твоме измученом телу, које се скрхало и срушило иод теретом добрих дела, нека је лака наша света земља и најсветлији и најтрајпији спомен у Српству. У Веограду 18/10 1899 г. Један поштовалац аегових јединствених врлина

ПРЕТШТНИШШ Заиста, неиријатна ствар! Нити је вама мило слушати оваку песму ни нама ш'вати је; али шта ћете, по Богу браћо, кад нигони мука на невољу! Оно има и нрлчекати ама ово је прешла дара меру. Нарочито нећемо износити имена наших дужника, то имамо увек кад; остављамо њиховој еавести нека их о> пом^не и нагна да се сете да иЗввЗДУ треба платити. Уредништво је учинило и чини ове да би лист занста одговорио својим обавезама. При овако неуредним отплатама претплатника својих, он је ипак издржао пуну годину дана, а то мислимо да је много. Ми опет молимо своје дужнике да пожуре с претплатом, коју нам дугују. Ако то учине Звезда је сасвам оеи* гурана и излхзиће као сат, пуна као око лепих и занимљивих етвари, Уредништво

РЕПЕРТОАР НАРОДНОГ П030РИШТА Четвртак, 21. октобра: Егмонт, трагедија у пет чинова, од Гете-а, превео Мих. Р. Поповић. Музика од Бетовена. Субота, 23. октобра: Гаврани, комедија у четири чина, наиисао Анри Бек, нрзвео с Француског Јов. М. Ј. (Први иут.)

Садржај : „ Вигез", (аесма— „Сварач— „И:> Пролетнах елешја" (аесма). —, у Јелен,ин. муж". (настаоак) ,,Невољпно орахово дрво". ^Народно блам", — ,,Белешке из књижевности". „Цџтуља" . — „Преталатницима". — ^Реаертоар народног аозоришта". В ласник : Ст. М. В еселиновић ,, — ЈЛтлма ^ рија Сввг Николигч,а Об. Вен. Бр. 2. — уредник Јаико М. Јеселинови и