Звезда

ВРОЈ 92

БЕОГРАД, НЕДЕЉА 2Ф ОКТОБАР 1899

ГОД. III

излази четвртком и недељом

ЦЕН А за 1 месец 1 динар или 1 круна

Претплату треба. слати : Уредништву ,,3везде" Кпежев Саоменик бр. 9.

НЕИЛАЋЕНА ПИОМА не иримају СЕ

Преталату иримају све иоштв у Србији и иностранству.

ПОРОДИЧНИ ЛИСТ

Рукопиои не врабају се. уредништво се налази : Кнежев Споменик бр. 9.

број 1^> пр. дин.

Уредник: ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ.

број 1^> НР. дин.

хЛИТИЈА У ^ЕФ^АРУ Хајнрих Хајне I На нрозору ниском стоји мати, У постељи син јој лежи бони „Зар, Биљеме, ти нећеш устати, Да с литијом идеш? — Звоно звони!" „Болестан сам, мајко мила, јако, Нит што видим, нити чујем гласа. Мртве Грете сећам се једнако; Срце боли, —- нема за ме спаса". „Устај, сине, хајдемо у КеФлар, Узми књигу, бројанице с њоме, Мајка Божја светог лека даће Срцу твоме тешко боланоме". ... Од сунашца блешге крсти сјајни, А несама смерно брује гласи. Литије су код Келна на Рајни, Светина се нија к'о таласи. Биљем с мајком за литијом стуиа, Звона брује чак се кула пија И обоје ноју тихо, смерно : ,.Да си вечно хваљена Марија!"

II У Ке<1>лару данас Божја Мајка Извезено златом рухо носи. Данас она лека даје оиом, Ко то вером н молитвом проси. И долазе од свуд бони људи, Доносе јој удове воштане, Мајка Божја — свак' се диви, чуди Излечи им на мах тешке ране. Ко јој руку донесе воштану, Том се рука излечи у трену; А ко ногу — исцели му рану Те до века хвали он моћ њену.

Ко у КеФлар на штакама оде, ] 1о ужету после нема мира; Ко с прстима завијеним оде, У тамбуру тај весело свира. Једко срце воштано и мати Са уздахом даде своме сину: „Мајци Божјој сад ћеш ово дати И болови тебе ће да мину." Син уздишућ одмах срце узе И нред сликом Мајке Божје стаде; Из очију теку вреле сузе, А од срца исказује јаде: „Ти иреблага, Божја Мајко света, Ти пречиста и нраведна Дево, Ти царице небеснога царства, Помози ми што те молим ево :" „Ја етанујем с мајком својом старом На крај Келна — кога свако хвали: Ту имаде цркви и каиела Брло много великих и мали'." „До нас близу становаше Грета, — Ах, сад труну те кости млађане Боштано ти срце, Дево, дајем. Излечи ми срца мога ране". „Излечи ми, Дево, срце боно Душа ће ми с' у песми да нија: — Ко анђелска кад с иеба забруји Да си вечно хваљена, Марија!

III Крај свог боног сина мати сиава. Свуд тишина. Поноћ давно мину.., Наједаннут Божја Мајка уђе, Тихим кроком приђе боиом с.ину. И над њим се осмехнувши падви, — А Биљему сваки дисај нреста Руку своју на срце му стави, Осмехну се благо — иа је неста.