Звезда

пр . 92

љао је сва места која су ге њему чинила незгодна, и замењивао их својих духовитим и моралним исправкама. Толстој прича о једној младој девојци која је корачала крунним корацима: „Њене младе и снажне ноге б]>зо су се кретале." А у америчком часопис.у изашло је: „РБепе витне иоге брзо су се кретале." Некљудов, јунакром&на, у почетку је, као Парсивал, „аисолутио чист." Со8пгороИ(;ап је иревео: Био је у потпуном незнању живота." Некљудов, за време борављења код својих старих рођака, заљуби се у младу Маслову. После тога, одлази у Петроград, где живи развратним животом гардијскога официра. Носле четири године оиет долази, налази Маслову, и у очи поласка заведе је. Супротност између племенитога и чистог младића првога састанка, и распуснога оФицира другога, веома је лепо обележен код Толстоја. Али када је ова сцена прошла кроз американско морално сито, добило се ово: Некљудов дллази само један пут теткама: глагг»л „завести" избрисан је; сцена завођења, која је у осталом код Толстоја само узгред поменута, замењена је овим речима: „Оне ноћи која је нретходила одласку Некљудовљевом, они заказаше једно другом састанак при месечини, под дрвећем, да би рекли једно другом збогом: она је била готова да му да свој живот!.." Појамно је, да се велики писац, који ио чистоти својих осећаја и високој моралности, нема премца мећу свима сувремеЈицима, морао иаљутити иа овакве глупости и обуставити даље штампање романа. Да не буде исти случај и са сриским преводом? Г. преводилац је нроФесор кн.ижевности у Крагујевачкој гимназији у којој је дирекгор нуритан забранио ђацима да примају Звезду , јербо у њој има срамотских ствари, на пример Јанково 1\игапче, а и име је листа ж^нског рода.... Јвд гн иоглед на наше синритисте и њихове аоследице, написао М. М. ПетровиИ ђакон Београдске Саборне Цркве. Цена 0'30 дин. Београд. Спиригизам, то болесно чедо XIX сполећа, иочело је и у нас, захваљујући индивидуама примчивим за болести овакве врсте, да хвата дубока корена. Писац ове брошурвце, на јасан начпн, са Еванђељем у руци, устаје против ове интересантне и ужасне болести. Ми топло препоручујемо ово делце свнма заблуделим душама, које за своје животне недаће траже лека у ванприродним појавама, које је створила западњачка болесна Фантазија, на људи у те иојаве слено верују, као у какве видљиве, стварне богове, с којима човек може говорити и погађати се за откуп својих грешних душа и за отклањање свију преиона које стају на пут жељеном благостању и човечјој срећи.

ПОШАЛИЦЕ

Странац: Јвли, је ли ово преки пут за Вишњицу? Сељак: То је, рођаче, туда ја увек стоку проводим. * Американска реклама Прича се да се на једном гробном споменику у ЊуЈорку налази овакав натдис: Овде леже носмртни остаци уваженог грађанина Филијас-а Гудвина, који је носле смрти оставио 10.000 дола]>а и младу удовицу. * ^мре лекар, умре и један његов пацијенат. Десило се да је лекарев спровод био напред а за њим пацијентов, на то ћс приметити једап шаљивчина: ■— Ово је први лекар кога ирате његова дела. * Гледа сељак у излогу слику Венерину, па ће рећи : — Место да је затепаре, за које се сликала, кунила хаљине, она се сликала гола. РЕПЕРТОАР НАРОДНОГ П030РИШТА Недеља, 24. октобра: Дневна иредстава Агнеша, позоришна игра у тра чина, с певањем, написао Шандор Лукачи, превод с маџарског. Музика од Еркла. — Вечерња нердстава: Гаврани. Уторник, 26. окгобра: Живот је сан, драм1 у пет чинова написао Калдерон де ла Барка. (Г. Адалберт Матковски члан царско-немачког дворског иозоришта у Берлину, гостује са својим особљем) (Први нут). Среда, 27. октобра: Уријел Акоста, трагедија у пет чинова, намисао Карло Гуцков. (Г. Адалберт Матковски гостује са својим особљем). (Пред носледњи пут). Четвртак, 28. Октобра: Еин, позоришна игра у пет чинова, написао Александар Дима Огац (Г. Адалберт Матковски гостује са својим особљем). (Последњипут). Субота, 30. Октобра: Потера, комад из народног живота у пет чинова и оеам слика, с певањем, нанисали Јанко Веселиновић и Илија Станојевић. Музика од Даворина Јенка. Недеља. 31. Октобра: Дневна представа: Лукреција Ворџија, драма у пет чинова, од Виктора Ига, превео с Француског Милан А. Симић. — Вечерња представа : Отаџбина, драча'у нет чинова, наиисао В. Сарду, превео Сава Рајковић.

Госиа: Хоћете ли можда језик да ми нрегледате? ^ Лекар: Па наравно, то је код вас главна ствар. Садржај : „Литија у Кефлару '. — „У Виноградима 1 '. — „Јеленин жуж а . — (наетавак) „Јулији Поиеја — ,,Ј7 роамт света н — „Књи жевност' 1 . — „Пошалице". — „Реаертоар народног аоаоришта".

Власник: Ст. М. Веселиновић,, — Штамнарија Свет. НикојшћаОб. Вен. Бр. 2. — уредник Јаако М. Зесејшновик,