Звезда

вр. 96

3 В Е

ЗД А

с*р. 767

тињством? Отац није могао вршити такав задатак; он би морао нрибећи најмљеничким рукама... И она виде милу дечицу лишену материнске нежности, која једина греје, снажи и уме да се жртвује. И тога часа нониче јој у срцу мисао за жртву већу, јуначнију него све оне, што их је зажегла, ступивши у манастир. У ночетку се отимаше, већјој манастир беше дошао, драг. Да га остави, то јој се учини да јој превазилази снагу, па у том часу смућености све што могаше чинити, беше да пристане на одгађање полагања обета. У тај пар још није предвиђала разрешење, које ће јој налагати дужност. Али један дан дође јој зет. Дошао је*брижан, узбуђен, да јој опише своју невољу. Његове речи преокренуше је, па гледајући му сузе како теку, слушајући његово јадање, она разумеде. И овога пута Бог је звао... Ирошло је неколико недеља Госиођица Де®онтарен одваживши се на жртву, оставила је манастир, где је мислила живети и умрети. Јуначки се бацила у свој нови живот и деца њене сесгре постала су њеном децом. Ту скоро у околини Тура, близу замка, у коме станује, срео сам се с овом племенитом и скромном јунакињом усред сирочади, коју је усвојила. Деца се смешише на њу, пружише јој своје ручице. Већ им је постала мајком. Она иђаше међу њима, увек лепа, још има на челу исти зрак, који јо тамо блисгао, кад је хвалила сласт монашких строгости, изразом некога бЈла и одрицања, као да јој је жртва у срцу још оставнла неко кајање. Али овога кајања нестаће. Промисао божја праведна је, он предвЦа и зна наградити оне који се жртвују. У срцу ове девице, тако чисту, тако велику, тако нлемепиту, нроцветаће љубав, па ношто је вратила матер деци своје сестре, она ће хтети да даде друга њиховом оцу, те утешившн га, да настави дело, кога се латила. БОЉЕ ИК1Д НЕГО НИКЛД кштичка опажања Ив. Гончарова (НАСТАВАк) На то ћу одгЈвориги пре свега да се од Пушкина п Гогоља за сада још не може никуда у руској књижевности. Школа Пушкин-Гогољева траје до сада и сви ми белетристи само разрађујемо материјал што су нам они завештали. Чак је Љермонтов, колосзлна личност, еав, као најстарији син очев, нрава слика Пушкинова. Он је сгуиао тако рећи његовим стопама. Његов Пророк и Демон , поезија Кавказа и Ћстока, и његови романи, све је го развитак оних образаца поезије и идеала које је дао Пушкин. Ја сам казао у критичној студији о Грибоједову, Милион трзања, да је Пушкин отац, родоначелник рускз уметности као што је Ломоносов отац науке у Русији. У Пушкину се крију сва семена и зачеци из којих су се нотом развили свв врсте и облици вештине у свих наших уметника, као што су се у Аристотелу крила семена, клице и наговештења, на све касније гране науке и знања. И код Пушкина и код Љермонтова веје један, сродан дух, чује се један оншти склад лире, каткад се јављају као исте личности — у Љзрмон-

това можда моћније и дубље, али зато мање савршене и сјајн- по Форми него у Пушкина. Сва је разжака у времену. Љермонтов је отишао даље у времену, ступио у нови нериод развоја мисли, новога европскога покрета и рускога живота, и претекао је Пушкина дубином мисли, смелошћу и новином идеја и полета. Пушкип је, велим, био наш учитељија сам се васнитао тако рећи његов^м поезијом. Гогољ јс на мене утицао много касније и много мање: ја сам већ писао, када Гогољ још не беше завршио своје каријере. Сам Гогољ је обвезан за објективност својих личности Пушкину. Без тога угледа и иретече уметности Гогољ не би био тај Гогољ који је. Леиота, строгост и чистота ФОрме — све је исто. Сва. је разлика у животу, нриликама, и сФери деловања, а творачки је дух један, који је у Гогол,а сав нрешао у одрицање. Отуд није чудо што црте Пушкинске, Љермонтовске и Гогољске творачке снаге све до сада улазе у наше тедо као што тело и крв предака прелазе у нотомке. Треба рећи да се код насу књнжевности (ајампслим и свугде) јављају непрестано у књижевним ироизводима особито две главне женске личности упоредо као два супротности: пг-зитиван карактер, Иушкинова Олга и идеалан, његова ТаЛана. Један безуслован, пасиван изражај епохе, тин што се ирелио као восак у готову Форму. Други с инстинкгима самосазнања,независности, саморадње. Отуда је нрва јасан, отворен, разумљив одједном (Олга у Оњегину, Варвара у Олуји ). Други напротив, оригиналан, тражи сам себи изражаја и Формр, и отуда се чини ћудљив, тајанотвен, мало схватљив. Њих има у наших учитеља и узора, има их у Островскога Олуји — у другој с®ери; они су се, емем додати, јавили и у моме Обронку. То су два главна карактера на које се у основним цртама, с разним нијансама, више или мање деле све жене. Ствар није у изналажењу нових тинова — а општечовечанских тинова и није много — но у том како су се они у кога изразили, како су се свезали с околним им животом, и како се овај у њима реФлектовао. Пушкинова ТаИана и Олга одговориле су не може бити боље своме времену. Таћана загушена својом грубом и бедном средином бацила се Оњегину, ади није нашла одзива и нокорила се својој судбини пошавши за генерала. Олга је умах заборавила свога песника и пошла је за улана. Родитељски ауторитет решио је њихну судбину. Пушкин као велики мајстор тим двама потезима своје ки чице и још неколиким цртама дао нам је вечне угледе по којима се ми и учимо несвесно сликати као живоиисци по ангичким статуама. Код мене (у сасвим другој еноси) и Надежда и Олга или боље рећи Надежда-Олга (пошто тврдимдајето исто дице у разним моментима) радила је друкчије, сагласно с временом. Од незнања Надина нриродан нрелаз је ка свеспоме браку између Олге и Штолца, представника рада, знања, енергије, речју, снаге. • ' Нећу се дуго заустављати над Обломовом , У својв време њега су растумачили и значај му критички оценила и критика, особито од стране Доброљубова, и нубдика, веома тоило. Оличење сна, застоја, ненокретнога, мртвога живота, иузање из дана у дан — једнолико и при истим нриликама еви су нашди да је тачно, и ја сам ерећан.