Звезда

ВРОЈ 97

БЕОГРАД ЧЕТВРТАК 11 НОВЕ&1БАР 1899

ГОД. III

и 3 Л А 3 и четвртком и недељом Ц Е Н А ЗА 1 МЕСЕЦ 1 ДИНАР ИЈШ 1 КРУНА

Претилату иримају све иоште у Србији и иностранству.

ПОРОДИЧНИ ЛИСТ

Претплату треба слати : Уредништву „Звезде" Коларчева улица бр. 10.

НЕПЛАЋЕНА НИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

Рукописи не вра&ају сз. уреднииггво се налази : Коларчева улица бр. 10.

БРОЈ 1^> НР. ДИН.

Уредник: ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ.

број 1^5 пр. дин.

АПОТЕОЗА ЈОАДИМУ ВУЈИТ^У Сцена: Јоаким Вујић, око њега хор глумица и гдумаца, у оделу из његових комада. Јоаким: (публици) Благоразумни роде. Ја нисам списатељ неки Онако блистателап као Доситеј славни, Нит' је крилати Гени над мојом излио главом Све оне дарове неба, које је њему дао; Не,ја сам много мањи, али сам роду своме Служио с равним жаром ватреног серца свога И многе книге сгшс'о... По мору и по суху На коњу и корабљу, а доста пута нешке, Многе сам стране мира к'о мудри Улис преш'о. Преш'о сам сам цело Сериство од Дрпне до Будима, И разне чужде земље где живе иноверци, И што сам тамо вид'о злочесто или добро Абије то сам спис'о на ползу рода мога И на свет на тип дао... У моје добајуно, Кад је још весна злагна красила цвеКем мене, По свему милом Серпству црна је тама била. Ах, она црна тама Косово што још уви: Онамо плач и печал и иго Агарјански, А тамо злодјеј други стрелама гађа оштрим, А моје Сернства спава. И Бог ми тада ули Крепост и ума снагу да све то зрим и иознам И да театер створим, ког' дотле није било, Да њиме будим Сербле и да дух будим њихов... И актер и снисатељ у исто време бејах. Свјашчене муссе вас дан шантаху уху моме Прекрасне вешчи многе и још удобне по том, Које у дела писах. А ноћ кад мирна падне И луна среброзрачна озари небо тамно, Тада сам вешчи ове са јуним штудентима У виду театера пред народ износио, Да њима серце пита и своје благоразумије. И час му творих слике чеднога чуствовања, Час опет позоришче, што слави добродетељ, Ил' образ торжесгвени из лона Серпске славе. Да, то су труди моји, обаче инак за то

Не добих равном мером од рода признателност, Већ пролих горке сузе и трпих страданије... Ал' ко се оно смеје?! Сербли се смеју мени Смеју се речи мојој, јазику Славјано-серпском. Смејте се, чада, смејте, обаче ипак знајте Да и ја бејах Сербин овакав као и ви. Ил' можда зјело бољи и већи родољубац. х о р : Наше душе теби лете У минули, стари свет, Срца наша теби плету Неувеле славе сплет. Ко свом роду славу твори, Тај подиже сномен себи, Сама слава њему хити, Ој, песниче, слава теби. Позоришној уметности Ти нам диже први храм, На олтару Талијином Ти зажеже свети плам. Ко свом роду славу твори Тај иодиже спомен себи Сама слава њему хити, Ој, песниче, слава теби. Слава духу што те крену Под звездани сјајни свод, Слава свести што те иозва Да нам будиш мили род. Ко свом роду славу твори Тај подиже спомен себи, Сама слава њему хити, —■ Ој, песниче, слава теби. Милорад Ј. МитровиБ. Прим. Ова је апотеова нредстављана у Народном Позоришгу тек. мее, Песму, коју хор пева, компоновао је г. От. Вини%кп. -Ш- I