Звезда

огр. 776

вр. 97

Рајсни је уметничка природа! примчив је, унечатљин, богато обдарен, али је ипак син Обломовљев. Он је, умом и савешћу, примио нова, животворна семеиа, али остаци још неизумрле облс.мовштине сметзју му да усвојене иојмове нриведе у д ло. Куд се није мотао, али није био озбиљно снремљен научио и ирактично ни за накав државни, друштвени или нриватан рад, јер је на свим тим СФерама лежала још обломовштина, тихо, монотоно кретање сањивих навика, рутина. Прави, живи рад тск што се будио. Русија је доживела век Петрових реФорама, и очекивала је нове. Рајски нигде нема мира и, најзад, захваљујући нриродном таленту или талентима, баца се на уметност: живопис, поезију, скултуру. Но и ту, „ка,о какав магнет вуче га натраг иста „обломовштина." И њива уметности бидаје такође пуста, необрађсна и оделита, ма и велике појаве у њој биле су случајности. У књижевности тако исто. Није било читаве војске писаца, расадника, књижевне школе, готово није било жј рналистике, све је радило бојажљиво,' тихо, по кутовима. Само великн таленти Пушк на и Љермонтова јављали су се као оделите, с^ајне звезде а око њих готово нико није био. Тако је исто и у живопису, и у вајарству: била је и академија, и класична школа. Али није било земљишта кругова, друштва, који би живели једино у уметности и за, уметност. Није било приватне иницијативе; оригинална руска уметничка снага није могла избити кроз обломовштину напоље. ј Тако је било до наших дана, до садашњега царства. ^ Гогољ се истина јавио пре, али школа коју је он створио раширила се и утврдила са слободом штампе, пошто се развила и журналистика, образовали се кругови, партије и велики круг значајних писаца. Адц то је све после, Рајски и Вабушка јавилн су се, понављам, мени у глави 1849. г. Чим сам дошао на Волгу, на мене је као сан слетео цео илан романа. Ја сам већ био разрадио у глави Обломова до краја, и у исто време расплела ми се у уображењу наредна епоха, и све — и радња^ и личности — ишло је наралелно с развитком самога живота. То ми је, понављчм, ностајало очиглелно када сам свршавао роман. У рајскога су улазиле, исночетка несвесно за м«јно сама, и многе гипичне црте мојих познаника и другова. У друштву, у створеној средини, изданци нових, свежих тежња мешали су се и бркали још с трњем и бодљикама обломовштине разне врсте, и вољне и нехотичне, с разним мамцима празнога живовања и с тешкокама упорне борбе са старима. Застој, одсуство специјалних с®ера радљивости, служба, која је захватила и способне и неснособне и потребне и непотребне и која је шприла бирократију; свеје још у густим облацима лежало на хоризонту друштвенога живота: група нових људи устремила се да их растури. Уметност је све још била раскош, забава за богате а горка потреба за беднике; књижевност, изузимајући велике таленте, бида је у ствзри сумњива. Писцима се нри-

знавао значај када су они номоћу службе стицали виђен положај у друштву. И ми смо сви радили на по се ћутке, опрезно и бо јажљиво, и више из невоље. А коме није било невоље, ^ај је дилентовао. На пр. један је знао одлично технику музике, био је меценат и ирнјатељ свих иностраних и својих знаменитих људи, носио се нлановима озбиљних музичких композиција, опера, можда ораторвја, симФОнија, говорио о њима са жаром и знањем ствари. Сви су очекивали од њега што озбиљно, а он се извукао саставом једне лепушкасте романсе (гр. Внелгорски). Други с необичном снагом лирскога патоса, написао је свега двадесетину нрекрасних песама (Ђутчев.) И то су најбољи људи тога круга. Трећи с многосгруким образовањем, с великом начитаношћу написао је свега неколико лаких прича у којима се крију клице озбиљнога таленга (кн. Одојевски). Могућно је навести много примера као реп<1ап4 овима. По свима врстама уметности таленти као штојеРајски нису билн садржајем и циљем живота него само средстволј да се пријатно нроводи времо. (наставиће се)

БЕЛЕШКЕ ИЗ КЊИШЕВНОСТИ Изашла је друга и трећа свеска „ Зввз/рше библиотеке " са овом садржином: „Козаци," „Моја тајна," „Љубичице" и „Двобој." —

РЕПЕРТОАР НАРОДНО П030РИШТЕ Четвртак, 11. новембра: Сеоба Србаља, драма у иет чинова, с певањем, од Ђуре Јакшића. Субота, 13. новембра: Мадам Сан-Жен. комедија у четири чина, написали В. Сарду и Е. Моро, превео с Француског Н. Н. Недеља, 14. новембра: Дневна представа: Д ва паредника, позоршнна игра у три чина, превео с талијанског и посрбио Никола С. Ђурковић — Вечерња представа: Тодор од Стал-1&Ј, трагедија у нет чинова, написали Милош Цветић. ч,

гтт

Уредништво ЗВЕ.ЗДЕ на< лази се у кући Лаудановића, КЗоларчева улица бр. 10.

Садржај : ,,Ааотеоза Јоакима ВујлКа." (аесма■). — ,,Србинчеви и (наставак) — „Јеленин муж" ( нАставак). — „Вјерочка и — „Воље икад неш ника/ с (наставак1 — „Б елешке из књижевности—„Реаертоар Еародног Позорашта".. — „Од Уредништва". , . : Б ласник: С т. М В еселнновић,, — Ш гампарија С вет Н ииолића О б В еи. Б р. 2. —- уредиик Јанко М. Б еселиновик.