Звезда

ОТР. 792 3 В Б

дио то унижавање нашег Позоришта таквим допуштењима што се дају „лутајућим" друштвима да на страном језику играју на Краљевској Народној Позорници. Ено им „Булевара", ако баш желе да се и Београђанима нокажу. 0 самој ирослави немам вам шта рећи, јер то и није била никаква прослава. Сва се прослава састојала у једном програму, испресецаном ка' гујин реп, који је личио пре на какву литерарну папазјанију него на нрограм за прославу Позоришта. Папазјанија је увек глупа и тешка и у гастриономнји и у литератури, ма да састојци њени могу бити одлични, зато ћу вам ја и рећи коју само о детаљима у овој нрестави, од којих су многи интересантни. По моме мишљењу прослава Позоришта мора се са свим друкчије извести. На њој се мора највише истаћи само нозориште и његови колаборатори; учинити помен онима, који су га до некадање величине подигли (ако се баш не смеју изгрдити они, који су га до ове низине спустили), зауставити се на самом значају установе, нрећи критично њену историју и т д. Али ко би то све коц нас извршио? Унрава је мислила да је боље у место свега тога показати нам „волшебног магарца" ! Ама на ми њега, с.иромаха, виђамо сваке нреставе. Прво вече отворено је са једном композицијом Г. Јенка „Александар", Ви знате какав је Јенко? Мени је незгодно овом приликом говорити о његовим комнозицијама, то остављам за други пут, кад ћу се нозабавити само о њему, а сад вам могу само толико рећи: да ово дело није ни додало ни одузело његовој музичкој репутацији, Он је и после овога остао оно што је и пре тога био. Затим је дошла једна споменица Кнезу Михаилу. Ова је тачка најприкладнија и најподеснија за прославу По: оришта, Јер заиста ако ико, то Велики Кнез, можда. ча,к само он, заслужује да га Позсриште слави и да, му ми будемо увек благодарни. Ви знате да је г. Брзак ностао готово озваничени песник. за ову врсту спомена. И овог нута су њега с разлогом изабрали, и он је доста добро окренуо стихове у славу Кнеза заштитника Позоришта. У њих је уплео и оно наше српско обећање Кнезу „Твоја мисао погинути неће," али ми се чини да ћемо ми какви смо постали, тешко моћи одржати реч. Приметио сам само два ногрешна стиха, који се могу при публикацији ове песме лако исправити. У стиху: Вечита је љубав што нае веже За твој опомен мучтички Кнеже... рђаво је унотребљен придев. Тако нанисано значи: кнез мученички, као кнез сриски, кнез над мученицима, као кчез над Србима, а нема смисао „кнез мучен". У стиху: Пред сенком Твојом пуиом светлости... ваља заменити реч сеиком. речју ликом, јер сенка реставља увек место скривено од светлости. Али као што рзкох то с,6 да лако исправ.и и. Одмах поеле ове одаде хвале Оснивачу Позој ишта у материјалЕС^-погледу, дошла је апотеоза Јоакиму Вујићу, артистичко-литерарном осннвачу Српског Народног Позоришта, Овога је се пута — да је гушћа чорба — Управа

3 Д, А • вр. 99 обратила с молбом и на једног „од наших". Г. Милорад Ј. Митровић познати сарадннк „Звезде" опевао је као неку биограФшу Јоакимову, којом се он преставио нублици тог вечера. Г. Ми гровић је тежио да се но тону и духу као и језиком, што више приближи појму, који се обично има, о Јоакиму Вујичу, и доста је срећно успео. После тога мгнолога, мешовит збор отпевао је једну композицију (речи опет од Митровића) г. Ст. Беничког о којој вам не могу свој суд дати, јер су је скандалозно отпевали, што је врло мало галантно од певача, према овом младом композитсру, који се сад први пут код њих јавља. Слика је била лепа али (1еја уи! Дирнгенти немају стваралачну имагинацију. Тиме је завршен артистичк г део — јер ваљада тек нећете да говорим и, оним музикалиј?ма управниковога ђеда! Хтело се унети упрограм сем националне, мало и нородичне радости. После тога су дошла два комада Јоакима Вуича, што је било сувише. Публика је гомилама напуштала салу, а остали су се наплашили толико, да је другог дана прославе кућа била нразна. За прву преставу међутим није било места. То, и оне Матковскове преставе, доказују да наш свет хоће и воли да иде у Позориште, али се не да гњавити. Један излазећи сав изубијан и изнемогао с иредставе рече ми: „о брате! на ово није „награжденије", ово је нагважденије и за нас наказаније". Шалио се тај обешењак! Казна је била резервисана тек за друго вече. Оно је испало мизерно. Никад нисам видео заморенију нублику. У целој престави једва ме је мало раздремало оно пуцање у „Станоју Глав 1шу", па и то само с комичне стране. Свака је капсла слагала Главаша и Исака, који међутим тврдп за свој џеФердар : ...сад ће нланути, А до сад јоште није слагао! Па и оне слабе капсле п танки ћорци задали су толико џеса онима у Управи, да је све живо нагло на врата из ложа, чим је прва капсла шкљоцнула. Ја погледах пренеражено: шта се гради од толиких људи ? Кад оно један зантио уши, други киднуо у ћоше а трећи заглављује врата! Еј, мој Главашу, помислих ја, имао си рашта и гинути, кад си оваке нотомке оставио. Ти си „седамнаест рана носио," а давашн.и ђетићи не смеју ни на позорници да гледају у ватру. ЕГе бој ми се царе господине, Како би га жива дочекао Кад од мртве главе поигравага. Са овим стиховима се удалих из овз куће, где треба српска младеж да се соколи, и са ове преставе која је требала да прослави наше боље и старије! 8рес1а1ог. Лублика београдска ће ипак остати благодарна поЈединпима на доброј вољи, а нарочито г. г. 'Гопаловићу, Ј. Маринковићу и Биничком.

Садржај : „Гробови" (песмаЈ. — „Орбинчеви" (наставш) — „Баттахра" (аесма). — „Преан ка и — „8ћии1а ТЈза^шта". — „ Еоље пксц него никад" (наставакI — „Позоришна Хроннка".

Власник: Ст. М. Веселиновик, — Штамцарија (Јвет. Николика Об. Веи. Вр. 2. —- уредннк Јанко М. Веселиновић.