Звезда

вр. 100

3 В Е 3 Д А

стр. 795

„Владица", ,.Раница", ,,Свето!" Те тако кад туђ човек чује, мора тек да размишља и погађа како иам се деца бага зову. Већ кажи: В'алимир, Ранко Светислав! — Иди. иди молим те; ти хоћеш да си свуда учитељ, иа и у својој ро1>еној кући и са својом рођеном женом. — Разуме се; то ми је свети позив и дужиост — Е, већ ти!.. Е баш су богати! Па како је све лепо код њвх и уредпо и чисто. Јеси ли само видео ону Насту, како је само сељачки, али чисто и лепо обучеиа? Па она прегача све се прелпва на њој она белина. Па свс носи на сл \ жавнику, а на служавнику чист бели ручник. Па тек Макрена! Мало је покрупна и потешка, али ради и зпа ти, ама шта помислиш да зготови и да умеси. Е баш су богати! — Имаш нраво. Баш су добри и племенита срца... ретког срца! Али треба да зпаш да јс све то тековина и зној деда Богданов и зној иародни Све је он то привредио и закопитио. — Знам. Причала мн је све то Јованка. -- И Ђурин је отац нешто пр^вредио, а Ђура као да само ужива. — И нека; кад су богати, има и ираво. Ала су красни, добрп и ноштени! — Та није да су красни... то већ нема! — А срца... е већ нема бољих! Благо селу и народу у коме су. -— Па тек Јоганка! Место на цзветоро, као Ш10 т<• рече, поручила је за, дванаест. Само себојимда онај неће зготовити до прексутра на вече. — Свршиће. Има четири постарије ћерке и два сина. Сви ће нрионути дан и ноћ, па нрагу су нразници, треба им која крајцара, свршиће, Али гато ћу га ја с том деном изпенпдити... — Како? — Видећеш. — Ал' што ће га Јованка изненадити !.. — Чиме? — Еажи .. па да кажем ! — Е, већ ви... жепе! А знаш ли данасје иозвао заједно с нашим Светнславом за други дап, Вели: ,,Не бих вас ја оставио ни на Бадње вече, ни нрви дан, али, обичај је старији — Е нрава српска кућа! на свашт.да -С €;_цазИ код њих. — Хгела си рећи на све! — Па д -. Их! с тим твојим иепрестаним учењем. — Па за то сам учитељ. — Али, време је да се спава. Лези и ти, знаш ла морага сутра поранити Ух, што још имам да посвргаујем .. Слатки мој Светица! Дегао баш па средину. Мора, злато мајка да те помакњ' и иољубн, тако!,.. Лези Бога ти, и ти. — Пре него што човек што изговори, треба да ногл -да и да види најпре, има ли места томе што хоће да каже, па тек онда нека изговори или се уздржи Одкал сам ја всћ у постељи. -— Их! их ! ги...

— Молим те пусти ме да спавам. Мирко у себи размигаљага : „Е баш красио дете, красна племенита срца!" Славна гласно говораше: — Е баш су богати ! — ,,'Дивно дете ! Па како је лепа ! А сви су срца"... — Богати и нребогати! ,,Еио је јога једнако !" — рече Мирко, окрете се зиду заспа. Али с госиођа Славнине постеље јога се чу јагае. истина много тише и развученнје. — Е баш су богати... веома добра срца... срца... срца ! ех... срца... —| ПРЕПИСКА — ПГИПОВЕТКА У ПИСМИМА ИВ. СЕРГИЈЕВИТ. ТУРГЕЊЕВ —#(НАСТАВАК) II Марија Александровна Алексију Петровићу '22. марта 1840 год., село... но Мидостиви господнне, Алвксије ПетросиКу, Добила ' ам вашс нисмо и одиста, не знам гата да вам кажом. За цедо вам не бих одговорила, кад ми се не би чииило да се испод ваших шала не крије доста пријатељско осећање, Ваше је иисмо произвело на мене ненријатан утисак, а као одговор на ваша, „разглагољствовања," као што сами I екосте, донугтите, да вас упнгам на што? Шта је вама стало до мене; шта мени до вас? Ја не претностављам код вас викаквих рђавих намера... нанротив, ја сам вам захвална на вашем саучешћу; али ми смо туђи једно другоме и ја бар сад не осећам ни најмање жеље, да се с киме зближим. Са истинским 5 важењем остајем Марија В. III Алаксијв Петровић Марији Александровној 30. марта, Петроград. Замаљујем вам, Марија Александровиа, захваљујем ваи на вашим исгитп-ким речима. За све то време боЈах ја"у великом немиру и но двадесет пута на дан мислио сам о в ;ма п о своме иисму. не можете себи представити, како сам се оаоро смејао еакоме себи, али сад сам у одличном расноложењу душе и себе гладим по коси, Марија Алс; сандровна, ја сту::ам у нроЦнску с вама! Признајте да то нисте могли никако очекиваги п^де свога одговора; ја се п сам чудим својој смелости. Но, умирите сТГз^^вама хоћу да говорпм не о вама, већ о себи, Ето видите, менп је од преке потребе, да се изразим по старински, изјадати се ма коме. Признајем да нисам имао никаква права вас изабратн за свога новереника, али знајте, ја оц вас не тражим одговора на моја писма Ја чак нећу да знам хо-