Звезда

бр. 102

вику према овдашњем месту, ја бих дошао опет к вама, где би се дб мпле воље наразговарали, а на хартији је све хладно и мртво... Понављам вам. Марија Александровна, жене су боље од људи а ви треба и у ствари то да нокажете. Некп човек или осгави своја убеђења као изношену хаљину, илп нека их мења због комада хлеба или, најзад, нека им даје да заспе, па да се више и не нробуде, и нека над њвма стави као изнад мртвада некада милог надгробни^камен, коме ретко одлази на молитву нека све чо човек учини, али ии, жене, не мењајте свој идеал. Ова реч изгледа смешна... Смешнога се не бојати, а истину не љубити. Дешава се да рђави кикот каквог глупака приморава чак~и~добре људе да се одреку, на. пример, и заштите* отсутнога п])ијатеља... у томе сам и сам крив. Али, повављам, жене су боље од нас. Ситнидама 'нредајете се брже од нас, али погледатн невољи у очи ви то умете боље. Нећу. савет, нећу помоћ да вам дајем — од куда бих то могао, а и вама то није потребно; али ја вам пружаг руку и кажем: трпите, борите се до краја и знајте да као осећање, еазнање, часно' одржање борбе веће је од триумФа нобеде. Победа не зависи од нас. Разуме се, да и ваш стриц има нраво са нознате тачке гледишта: породпчни је лшвот за жене, за њих други живот није. Али шта то доказ /је? Само ^језуите тв])д<! да циљ 'правдава средство. Није истина, није! С ногама окаљаним у блату на иуту, недостојно је ући у чисти Јрам. Вашв сте писмо завршили Фразом која ми се не доиада: ви хоћете да приђете општем колу, чувајте се да не носрнете! Прп том не заборављајте да се прошлост не може изгладити и не трудите се, не принуђавајте себе да ностанете као ваша сесгра. Ви сте виши од ње,- али је ваша лухна сломљена, док је њена дела. Спустити се к њој, нрићн јој, ви можете а и природа не уступа својих нраваи. рањено место неће зарасти. Ви се бојите - говоримо отворено да не останете уседелида. Вама је всћ, ја знам, двадесет шеста година. Разуме се ла положају старих девојака нико не завиди, сви им се врло радо смеју, сви с неком злобном радошћу прпмећавају њихове чудноватосги и слабости; али ако се што., боље погледа и на пријатног али већ остарелог момка, вредно је и на њега прстом показаш: наћи ће се и на њему нешто, чему се може довољно насме : ати. Шта да се ради? Но не сме се заборавити да је достојаиство човечје а не срећа главви циљ у животу. Ви ми врло хумористички оиисујете свој положај. Ја разумем добро сву његову горчину; ваш се ноложа.) одиста може назвати трагичним. Али знајте да се не налазите само ви у њему; готово нема сувременог чов ка, које нпје ту. Рсћи ћете да вам од тога не.\е бигн лакше, ја пак мислим да страдати заједно с хиљадама других са свим је друга ствар него страдати сам. Ту ствар није у егоизму већ у осећању онште иотребе. Све је то красно, претпоставимо, рећи ћеге ви, али се у стварн не да нрименити. А зашто се не да приме нити? Ја сам и до сад мислио, а надам се да нећу н кад престати мислити, да је у Божјем свету све часно, добро, са свим применљиво и раније или доцније исиуниће се, и не само да ће се испушпи, већ се и испуњава; <-,амо нека

се свако држи чврсто на своме месту, шка не губи стрпљења, нека не жели оно што је немогуће, већ нена ради колико му силе допуштају. У осталом, чини ми се, да сам се и сувише удалио. Да оставим наставак својих расуђивања за друго нисмо; али нећу да оставим неро, а да вам чврсто не стиснем руке и из свег срца не ножелим сваког добра на земљи. Ваш А. 0. Р. 8. Ви ка;';ете да се немате чему надати и да немате шта очекивати. Од ку ; а ви то знате, допучтите ми да вас унитам? XI Марија Александровна Алексију ПетровиЋу 30. јуда 1840 год., оело.... но. Како сам вам захвална на ваигем писму, Алексије Пехровићу! Какве ми је користи оно донело! Ја видим да сте ви добар, иун наде човек и нећу ништа да вам тајим. Јл вам верујем. Ја знам да ви нећете злоупотреби^и моју искреност. но да ћете ми дати иријатељска савета. Ето у чему је ствар. Ви сте нриметили на крају мога писм фразу, која вам се није са свим допала. Ево на шта се она односи. До нас је сусед... он није био овде за време вашег борављења и ви га нисте, видели. Он... Ја бих се могла удати за шега, ако хоћу; он је још млад човек, образовлн а и добра стаи.л. Препрека од стране мојих родитеља нема; напр<тив — ја то сигурно знам — они желе та) брак. Он је леи чо век и чини ми се, да ме воли... али он је тако тром и млак, све су му жеље тако ограничене, да ја не могу а да не видим своју надмоћносг над њим. Он то осећа и као да се томе рад\је, а мене баш то и удаљава од шега: ја г* не могу никако уважавати и ако му је срце тако, прекрасно. Реците ми шта ћу да радим? Промислите се мес о мене и искрено ми напишите своје мњеле. Али како сам ваи захвална на вашем гшсму! Знате ли да су ме кад-што сналазиле такве горке мпсли... Знате л« да сам ја ишла тако далеко, да сам се стидела сваког нећу да кажем заносног — сва^ог новерљивог осећа&а, са досадом затварала сам књигу, кад се о њој говорило о надч и срећи; клонила сам се нонаоблачена неба, свежег зе леног дчвећа, свега што се смепшло и радовало. Како је то било тешко стањс! Ја кажем : било, као да је већ прошло! Ја не знам да ли је оно прошло, зли знам ако се не поврати, да ћу вам тиме бити обавезна. Видиге ли Алексије Петровићу, колико сте ми добра учинили може бити, и сами то не знај) ћи! Зните ли да вас веома жалвм. Сад је највећа врућина, дани су тако чудни, небо је плаво, светло.. Ни у Италији оно не може биги лепше; а ви седите у загушљивом и ирашљивом граду и шегате по врелим улидама. Каква је то насл да? Кад би се ма где у какву вилу преселвли. Веле, да вшге П ^терхоФа на морској обали има красних места. Ххсла бих још да вам пишем а но могу: из башге веје тако сладак мирис, да је немогуће остати у соби, мећем шешир и иде.м да се шегам. До другог писма, добри Алексије Петровићу. Предана вам М. Б (НАСТАВИ &Е СЕ)