Звезда

СТР. 108 _ 3 В Е кресну му баш у очи: — Ви бисте ми могли бити отац, ако нисте сувише стари и за моју мајку. Четири сахата. Невоља челичи човека. Лептир је све више старио и постајао чвршћи. Његових песничких занош_ња нестаде и он је сад имао само један једини диљ: да се женидб^м обогати. Но на жалост срећа му није била наклоњена, јер је он увек тражио малчиде више, но што му је давато. Док је још могао добити богату девојку, захтевао је да буде лепа и млада; кад се већ хгео задовољиги с богатим и младим девојкама, не тражећи лепоту, нонудише му снмо богату али р) жну и стару, а кад је хгео да чак и такву узме за њега је још само било дебелих удовида. Он је ссећао, да нанослетку мора усноставити равнотежу између тога што он жели и што се може постићи, јер ће иначе бити лишен уживања у љубави.... Кад је дозаао. да је умро један од његових пријатеља, одлете он, колико су га брже крила носила, ка сиротој, односно богатој удовици... Она је горко длакала. Он јој нружи своју руку и она се насмеши. ^ — Причекајте мало... Морам бар један сахат да жалим мужа... Због света... Јер шта би свет рекао... — Милостива, ја немам кад да чекам дуже, узвикау он и одјури. Шест сахата. Уморан и сломљен спусти се он на једну ружу. Слатки мирис крвпио га је... Вечерње сенке сп_"штале су се и нека чудна сета овлађивала је његовим срцем. Наједанпут чу он неки шум крај себе.... Он п^гледа и виде једну стару лептирицу, која се кокегно нонашала и шаљала му заљубљеничке иогледе... Он јој м^хну вогом, да га остави на миру и предаде се својим мислима. Чудно одиста' Људима је некад био лептир слика оличене бесмртности, на ипак овај лептир осећаше се т;.ко болан, тако уморан, тако бедан.... Очи му већ беху ослабале, у ногама јо осећао костобол,у... Тек му је било десет сахата, а чинило му се, као да је још с Нојем у ковчегу пловио... Прн том је увек врло солидно живео, јер је био само јсдан нут, па и тада нлатонски заљубљен!... И на једанпут му паде на ум његова нрва и једш а љубав, његова мала Пуела. Како оно она рече: „Ја ћу те љубити до краја мојих часова, чекаћу те, на ма и за хиљаду минута не дошао.... Да како, она њега љуби а он је њу заборавио потпуно... Али он ће сад све поправити, нохитати к њој и стару верност наградити. Осам сахата. Беше то тежак пут, јер на сваком кораку он је био старији. Али га крепљаше нада, што ће видети своју лепу витку Пуелу, с паметним очима. Напослетку је нађе, али је једва нознаде. Она бејаше одебљала и остарела, лице јој беше нуно бора и младежа, носила је вунене цинеле и наочаре. Баш је у том тренутку љуљала једног малог лентира у љубичици. Кад је то спазио, као да га неко удари ножем у срце. Да ли је тј њено дете? Није се ваљда удала она, која му се заклела ва вечну љуб&в и верност? И уздрхталих усана упита је он по првом дозд_;аву: Није то ваљда твоје дете, мила Пу?

3 Д А СТР . 823

— Ала си смешан, одговори она смешећи се... — Хвала Богу, прошапута он сав блажен, а она настави — Не, драги пријатељу, није моје; ово је дете моје најмлађе унуке!.... Она је већ била нрабаба. М. Д. —-—'1 ^БОЉЕ ИКАД НЕГО НИКАД критичк1 опАЖАН>А Ив. Гончарова —#. ^илСГАВАК) А требали су се само обазрети око себе и површно прећи у памети што су све видели и преживели за десет година од 1860. до 1870., па да одлуче да ли је тачно шш нетачно моје сликање. Мене су за ово корили баш у то исто време када је тај појав као колера, као тиФусна грозница захватио из наших рођачких или познатнх породица жртву за жртвом, и готово дшодио друшгво у панику. ПребаЦују ми за то што сам насликао иојав што се ј 1впо збивао као нешго шго није било. Зар су женске нрезирале збзижење с овим грубим херојима „нове снаге," „новога рада," идеала некакве велике будућности," с њима који су се одметнули од поретка, од друштва, од нородице ? Зар многе дивне лепотице нису одбегле с њима у њихове мансарде, у љихове подруме, Једне напустувши своје родитеље, друге мужеве и, што је још горе, децу. Колико се говорило о коЈекаквим Фаланстеријама куда су одлазиле разне Вјере! Какве су то женске? рећи ће ми. — Свакојаке ! одговорићу. Нису се само нале или оне што су биле готове да падну бацале у понор, Не. Ко од нас неће н^вости примера таквих емиграција из честитих породпца, из образована круга, које су тражиле нов рал, нову срећу, жртвујући најбоља женска својетва, стечена природом и васпитањем; ко не зна за уклањања од правога, скромнога рада и тегобних породичннх обавеза? Овамо не потпадају дабогме оне озбиљне женске новога гоколења које доиста желе да раде и које путем строгог, систематичнога образовања хоће да стеку себи једну или другу грану знања, нроФесију, за самосталан рад и живот. Али тај је пут дуг и тег »бан и не може сваки да га издржи до краја. Те женске не беже кришом од својих породица, оне слободно иду на отворена им врата учених завода, друштава, курсова, при ошдтој пажши и уважењу. У рукама тога женскиња право је решење такозваног женског дитања. Сви дакако знају и сећају се примера таквих емиграција, и ја сам познавао некоје женске с којих ми пре тога „иада" не би надо на намет да сликам Вјеру! Онда где је, питам сад ја, измишљање шго се тиче младога поколења обојег дола?