Звезда

сггр. 828 3 В Е

ПРЕПИСКЛ ПРИПОВЕТКА У ПИСМИМА ИВ. СЕРГИЈЕВИТ. ТУРГЕЊЕВ —ф(СВРШЕТАК) Р. 8. Мислим да нећете видети моју сестру, јер ће оиа још остати у гостима код тетке. Чини ми се (али то нека је међу нама), да ће се удати за једног младог врло поијатног човера, оФицира. Што сте ми слали оно писмо из Неапоља. Овдашњи је живот за невољу тужнији и беднији нрема тој раскоши и према томе блеску. Али шас1шо18е11е МЈпеИе нема нраво : цвеће расте и мирише и у нас. XIV Марија Александровна Алексију ПетровиЋу Јануара 1841.. год., село . но Ја сам вам писала већ неколико нута, Алексије Ие ј тровићу, а ви ми не одговористе. Јесте ли жини? Или вам је већ, можда, досадила наша прегшска; можда сте ви нашли себи пријатније~ забаве од те, коју вам дају нисма једне паланчанке? Ви сте се, очевидно, и мене за то сетили, да бисте имали шта радити. Ако ]е тако, ја влм желим срца. Не одговорите ли ми и сада, ја вас вНше нећу узнемиривати; мени остајв само да осудпм своју неопрезност, што сам допустила себи да се нанрасно узнемирим, што сам нружила руку другоме и изишла, ма и за тренут, из свога усамљеног угла. Мени је ваљ-ло ла у њему останем целога свога живота, затворивши се под кључ — то је моја судбина, судбина свих старих девојака. Ја се морам привићи тој мисли. Зашто изилазити у свет Божји, зашто желети свежа ваздуха, кад га груди не могу поднети, а још сада ми смо засути снежним гомилама са свију страна. У будуће ћу бити наметнир. Од досаде се не умире, али се од туге може пропасти. Ако се варам — докажите ми. Но мени се чини, ла се ја не варам. У сваком елучају, с Вогом; желим вам среће Ж. А. XII АлексиЈе Петровић Марији Александровној Септембар 1848 г., Древда Пишем вам мила Марија Александровна, нишем само зато, што нећу да умрем, а да се с вама не опростим да вам не кажем што о себи. Лекари су ме осудили. . а и ја сам осећам да је мој живот на крају. На моме столу стоји ружа; она неће успети да процвета као што и мене пеће бити. У осталом; и ово поређење не испала ми за руком, јер је ружа куд к-шо од мене интересантнија Ја сам, као што видите, у иносгранству. Већ је шест месеци, како сам у Дрезди. Добио сам ваша нослења писма, искрено да вам кажем, још нре годину цана, нек. ја од њих су се изгубила и ја вам не одговорих.. Одмах ћу вам рећи - зашго. Али, очевидпо је, ви сте ми свагда били драги, ја немам коме да кажем збогом до вама, а, може бити, и немам е киме да се опростим. У скоро после свога последњег иисма (ја сам се био са свим спремио да нођем у ваш крај, и већ за ранаје

3 Д А БР . 104 кројио сам разне планове) мени се десио догађај, који је са свим се може тако рећи, пмао силан утицај на моју судбину, тако силан, да ја умврем но милосги тога догаћаја. Ево у чему је ствар: ја бејах ношао у иозориште ла гледам балет. Њега никад нисам волео и нрема свнма могућим глумицама, певачицама и иг]1ачицама увек сам осећао неку потајну одвратност. Али судбине своје не може никч нроменити, нико себе сама не познаје, ниги може буДућност нредвидети. У животу се, као што се види> депшва СммО нешго неочекивано, и ми Целога живота радимо што принављамо догађаје.. Но чВни ми се, ја сам се опет упуетио у ФиЛосоФију. Ста]>а новина! На кратко, ја 6е бејах заљубио у једну играчипу. Али још је чуднбНатије што она није била никаква лепотица. ИсТина, она је имала дивну, златно кестешабу косу и велике светле очи, са замишљебим али и дрским ногледом. Зар да ја не знаМ израз тога погледа? Целу годину обамирао сам ја и трнуо у његовој светлоети. Беше дивна стаса и кад је игчала своју народну игру, гледаоци су лунали ногама и клицали 0Д усхићења... АлЦ у њу се нико други осим мене није заљуби^ — бар се није тако заљубио као ја. Од онОгћ, тренутка, кад са» је први пут видео — (вер^ је^е ли ми, и сада само да затворим очи, одмаЈс 'с& преда мно: створи позориште, готово нуста сцена, која представља унутраш шост шуме а она трчи иза кулисе десво са венцем од цвећа на гАави и тиг|)овом кожом на илећима) —- од тога трснутка ја сам сав њој нринадао кзо што псето ПрИПада своме господару; а што и сада, умирући, Иисам њен, то је зато што ме је она оставила. Истину говорећи, она се никад и наје нарочито због мене узнемиравала. Она ме је једва и примећавала, и ^к^ се веома добро користила мојим новцс-м ј^а сам за њу био, као што се она изражавала Јаа своме поквареном Француском наречју, „Оић Воизво ћоип еп^ап" — и више ништа. Али ја, ја Нисам могао нигде стати, где ње није било; ја сам се од једном откинуо од свега мени драгог, од самих родитеља, и пошао сам само за том женом. Мислићете, можда, да је била паметна — ни у колико. Требалоје само ногледати њено ниско чело, требало је једном видети њен лени и небрижљиви осмех и одмах бисте се уверили да јој умне подобности оскудевају. Ја с$ у томе нисам варао ни једне трснути, али ми то није ништа помогло. Ако и нисам мислио о њој у њеној отсу'-'ности — у њеном присусгву ја сам осећао само страсно обожавање. У немачким скаскама ритери чесго надају у такву укоченост. Ја се нисам могао наслушати њених речи, задовољити сваким покретом ; ја сам управо живео њеним животом. У осталом, она бегие добра, слободна, шта више и сувише слободна, није се опирала као што се већим делом вептаци опиру. У ње беше много жив та, т. ј. много крви, те јужне славне крви, у коју је гамошње сунце морало иустити део својих зракова. Она је сиавала девет часова дневно; волела је јести; ни једном није ирочитала ни једие друге напггамнане странице до чл шака у новинама где се о њој говори и тек ако је јединсгвеним нежним осећањем у своме животу била нривезана за П 81&поге СагНпо, малог и лакомог Талијанца, који беше њен секретар и за кога се после удала. И у такву жену, искусивши толико разних лукавстра, могао сам се заљубиги ја, већ осгарели чрвек! Ко,