Звезда

стр. 842

ЗВ Е 3 Д А

вр. 106

ПОДОФИЦИРСКА ШКОЛА — Дан. К. Јов. I Није ти ту било ни тичијег певања ни сунчева грејања. Ту је била озбиљна ствар, наћи себи сшан. Ја сам некако тако ћораве среће, да се морам скоро сваког месеца селити из једног стана у други. И где год дођем, свуда редовно затечем или по неку женску главу која до лудила чита којекакво ђубре, или каквога герзова за ким плаче будак и крчевина, који ми, пошто се упо1 знамо, доказује шта ја треба и какво ђубре да читам. Већ ми се то досадило било и реших се да опет потражим стан, где тако идеалистичких личности нема. Баш се мислим како ћу да откажем газдарици, а на моју срећу, газдарица ми уђе у собу и рече : — Молим вас господине. тражите себи стан, јер ћемо се и ми селити крајем месеца из Београда, знате. — Куда ? — Па знате муж је добио за чувара на једној железничкој стражари у пиротском округу, па ћемо знате тамо. — И Даница иде с вама ? — Иде! Па знате, где ћемо своје дете од себе ! „Идите сви без трага" мислим се. II Пошао сам к'о поштен човек полако улицом и гледам на све стране, не би ли где видео цедуљу, да се издаје стан за самца. Напослетку угледах парче хартије на окну од прозора неке једнокатне куће, која је између неке хлебаре и двокатне каоане. Приђох објави. Прочитах ово : 0 б ј а в а ЈТздаје се из авлије соба за самца са намешшајем или без намешшаја. Раци иогодбе обрашиши се у исшој ку~Ки. Дођем вратима. Уђох у узан ходник поплочан четвртастим циглама, а средином његовом, чиста изрибана даска покриваше олучић, којим тецијаше вода на улицу. У баштици пуној мака, дана и ноћи, царевог ока, затекох једну старицу са метлом у руци; с једне стране задигла зелену сукњу и закачила је код кука; погнула се и чисти стазе. — Помаже Бог, старка ! Она се усправи и спусти руку с метлом уза се. Загледну ме боље и одговори : — Бог вам помогао ! — Молим вас, издајете ли ви стан ? Спусти метлу на земљу па брзо пођеједном стазом кућним вратима. Стаде на праг отвори их и рече:

-- Извол'те молим вас ; ја, извол'те. Што јест—јест, башта ми се допала. Уђох у кухињу, она искочи испред мене и отвори врата од собе. Још из кухиње видех застрт под собни, гвоздене кревете са белим чипканим чаршавима; за креветима о зиду застори од разнобојних четвртастих крпица, а више њих неке фотографије у позлаћеним рамовима. „Дивота" помислих у себи. А њој : „А по што вам је стан ?" — Ама изволте унутра, молим вас. Кад крочих ногом у собу угледах на сред собе чист кончани чаршав на столу, и над њим велика лампа са белом куглом. Кад коракнух још један корак, угледах два прозора и... поред једног прозора једну рашчуперену гаравушу са једном књигом у руци. Е ја већ видех шта је. Тостворење устаде са столице тек кад ја уђох у собу. И спустив књигу поред себе рече : — Изволте, изволите. Ја се на двоје на троје поклоних. — Моја кћи, господине — рече баба иза мојих леђа. Ја се опет поклоних па станем да разгледам собу, а у себи већ шта нисам помислио. Зверам, а баба ми чита расположење на лицу. — Добра соба — рекох. — Овде би била моја постеља — и показах очима на једну. — Ту. Ова онако стоји. —■ Па пошто вам је соба, разуме се са прањем и осветлењем. — Хоћете ли, молим, два пута да се преоблачите недељно. — Рад бих био, госпођо. — Па — учини баба издигнув веђе и рамена и метну шувакине прсте на брадицу, а палац испод брадице. — Шта ви мислите да је право ? — Оставите ви мене. Кажите ви цену. Оставих бабу да се поразмисли, а окретох се оном чупавом створењу, што се зове-бабинакћи: — Учите ли ви, госпођице, школу ? — Не, молим, ја сам кројачица. Мислим се: „Читаш ти, благо мени, више него штз и треба, далеко ти лепа кућа" а њој: „Тако, а шта то читате?*' — „Грешницу" „Без сумње неки роман !" а у себи : „Баш си ми ти нека грешница ! Не седи овај ђида ту !". Старица подиже главу, а прсти јој стоје још на брадици. Насмеши се и погледну ми у очи. — Па, господине, држим да је доста да дате двадесет динара месечно. — Мени се стан допада. Има и лепу баштицу, и поред свега тога није скупо. Узећу га си гурно после подне, само ако ми није један друг нашао стан код неке своје рођаке. Одговорићу вам после подне коначно. Стан је одличан, а цена умерена. — Е па извол'те, извол'те, мило ће нам