Звезда

с*р" 851

и т. д. „Нисам" „А ;да ли знате каква ли Је за читање ?" „Не зн.ам". „Ја режох ви сте је читали., па дођох код вас, да вас упитам каква ли је. Баш ћу да је пр>очитам, мислим биће лепа, и онако немам друга посла". „Право велиш" помислих у себи ; у том он иаиђе из собе. Л Е мој коњу" помислих и узех перо да наставим писање. „Плаче за тобом нски плуг мли крчевина. Не би ти задригао тако нратичом. да ниси пуштен на отаву !" То сам иислио, пишући узгред оцу писмо. На једаннут стадох. „Иравоје рекао неко сваки хоће да критизира. Ја, шта имадох оцу још да напишем ? А, како је у школи ; продужих опет писање. Таман завршавах писмо, а млади господар опет куцну на врата и не чекајући допуст уђе унутра. — Господине, прочи^ао саи прву главу. Дивота ! Ја прекидох писање. — Хоћете ли . . . Ја не знам, што сам мислио да му кажем у тај мах. — .. . да вам дам, да и ви прочитате... — Милане, пожури море одоцнићемо за школу ; још три минута до четврти — викну један мој друг и ја га видех кроз прозор — жури у школу. Брзо потписах име и презиме; претиснух пијаћом хартијом по гшсму и брзо га затворих у адресирану куверту. Зграбих две књиге на врат на нос, и пожурих у школу. Мој газда изиђе за мном. На улици убацих писмо у поштански ковчежић. VI Око шест часова, пошто сам свршио час учења са својим неким ђачићем, прваком из гимназије, дођох кући. Изнесем столицу пред врата од дворишта., рекох, да уживам у смирају сунчевом. Оунце тек што није било зашло. Насупротној страни у дну улице, кикотаху се четири девојке, јасно, нарочито да их ја чујем. Ја сам се слишавао у себи ОгаПо оћП({иа, нисам се ни освр гао на њих. Још ми од учења тога дана летеше реченице по глави: 8о1оп (Ноећак : Хешо ап1;е оШит веа^ик езЈ;... За тим Је летело нешто из Nогшпаипш еига ш Н п Ш уо на пр.: РеПх е8§е уј(1еог ( чини се дасам ја срећан).. ВеаСи« ез$е ри^ог ( мисјш се да сам ја срећан.) За тим ми паде на памет пример за АћШјуиа ар8 1и1иа; то беше: 1п4;ег Поиоз уЈгоз ас 1)еит аттсјЦа евк сопсЛПап!;е ујгМе. (Између добрих људи и Бога постоји пријател.ство пошто их сиаја врлина.) За овим дође нешто из тригонометрије ; опет из латинског језика па из тригонометрије ! образац за тангенту троугла и ... . На једам пут из дворишта изиђе мој млади газда. Чим стаде пред вратима погледну око себе и видећи један камен уз тарабу, седе на њега. Рашчепи ноге, руке прекрсти и окрете ми се :

— Е госиодине што сам данас читао једну књигу, „душа" да вам стане. Ја гледам преда се у даљину и ћутим. — Једна грофица .. . Кад чух реч гроФица, мени се стужи. — ... погрешила је и она се износи у роману. Врло дивна ствар. Ја ћутим и још гледам у даљину. Млади газда видећи, да ни мало не водим рачуна о његовом говору, окрете ми се : — Јесте ли читали „Грешницу"? Ја се сетих оне рашчуперене кројачице у Београду и још се више наљутих. ,.Ово се просто не може сносити". — Нисам — одговорих, а мислим се: „Еј црник што дочеках" ! Он ме још гледа, па ће рећи : — Изгледа ми господине, да ви слабо знате шта треба читати. (Кад удари гласом на реч треба, ја се лепо охладих ; опет га сачеках да изговори свој слаткоречиви говор.) У вашим сам књигама наишао свега на једну да ваља, а онолико силество од књига То ме је озбиљно увредило, а још се више нал^утих кад чух да је претурао књиге. Окретох му се и оштро изговорим : — Хвала господине. Држим да колико толико боље од ваше екселенције разумем шта је за читање. А дозволите ми да у тој ствари ваша мудрост није равна ни моме маломе прсту. То рекох и опет погледнух у даљину куда сам пре гледао. Он је приметио да сам ја љут, и са осмејком који показује код неучтивих људи омаловажавање другога, упита : Ама истина, од којега писца ви највише читате ■— и мало боље запил>и у моје очи. Мислим се нешто, кад си се у тако коло ухватио играј. Поћутах мало и кад видех да не скида очију са мене, рекох му : — Од Лазе Лазревића, Ђуре Јакшића, Игњатовића од Љубе Ненадовића. — Уха ! Па ја ни за једног од тих нисам ни чуо — рече мој млади газда зинув трдно. Ја му баш рекох: „Е није него још нешто". Па се дигнем и одем у кућу, а он остаде на свом камену бленући за мном. VII Су.трашњи дан био је недеља. Ја сам седео у соби за столом и читао, управо учио за аонедељак. Неко закуца на врата. „Он је" помислих „да ћутим". Опет закуца, ја опет ћутим. И трећи пут закуца, па се врата отворише и у собу ступи са торбом о рамену — писмоноша. — Опростите господине... — Опростите .. а ја држах. . и прекидох ; тад се баш наљутих.