Звезда

стр. 172

вр . 108 и 109

и ми окретшо други лист, настаће така превртанција листова да ће поиспадати и најскривенији мољци. А најзад и правоје и лепо је да на овај Влаг Дан последња страна донесе теби честитку послетоликих претрпљених мука од своје стрине да би публици припремпо и издао преко хиљаду и двеста страна! На еамом ти томе треба честитати вакве су је виле савијале никад се нисам гмео надати да ће и „Звезда" дочекати да баци прегрш земље на могилу овога века „паре и електрицвтета". Само да би га што дубље закопали! Помевуо се не повратио се, јер он није ни мало оправдао свој назив у Србији. Ми у њему остадосмо без паре и динара, аод електрицитета или бар обичне какве светлости, ви трага пи гласа, него лутамо по ужасном мраку и све нам је осветљење за ове две године твоја Д! ага „Звезда." Оно, као што је то још Бранко констатовао „Звезде трепте, звезде сјају Али данка још не дију " и то је иствва, али „Звезда" има бар зу зстлугу шчо својнм треперењем показује и оглашује свету да је ноЛ. Ноћ глува и нсмз, у којој не чујеш чак ни тихо срца куцање, све је по^пало као поклано; само се види како једина „Звезда" светлуца. Г1а и та њена тако блага и тако дискретна светлост ћуковима боде а буљунама засењује очи, јер те ноћне грабљивице могу само по м^вку што да ћаре Ја шта би било кад би сунце грануло ? Ал' вема сунца без претече Зорњаче, и то је наша „Звезда". Она сирота и самохрана смета грдно репти^ијама, ма да се у пркос њеној светлости, благој и немоћној; може сваковрсни инсекат да ишчаури, јер она нема сунчеву ждраку те да убије сваку мијазму чим је угледа. Ама опет зато, она бар толико посветл:>, да човек може да бар где-где назре по какву животињицу, колико да јој утуви њушку, уши, рожиће јал' дуге покте. Али зато, брате Јанко, она и трије тешке даве! Бадава се она,јадница, прави и да не види, бадава чак по који пут кад што по крупно примети чак и не трепне, него чисто мига, не би ли семо то безопасно изгледзло, не би ли јој се то за шалу примило — аја ! увед се на њу поглеђује ко свиња на сикиру. Шта она, ојађеница, већ није пролатила од како је на хоризонту избила ! Где се није повлачила и провлачила, ко још њу није слагпо и ко још њу неће слчгати ! Шта је она станова и штампарија променула, то већ н .е ни један српски лист! а сумњам да ће још који и оволико ствари читаоцима надавати, а још више сумњам да ће бити листа, коме ће читаоци мање давати ! НЈта ти све с њом и она с тобом и ми сви заједно с вама нисмо претрпели ! Шта нам све није зј. ово време преко I лаве прешло, па опет дао Бог, сем што м;;ло косе опаде, главе, здраве, читаве остадоше, а оиако исто тврде као и пре. Но ми сви како који, ал' тц баш нијбоље ! Држало се што је светлост мала да ће је лако утулити моћи, па су дували на њу из свију вигњева. Чак си и ти морао дувати — апсу. Најзад нам пустише и онај страшни ветир, али нам и он ве досади, а кад тај „Балачко два ветра из главе испусти, Балачка је ласно погубити". Ми смо „ватру" већ појели одавно а и од овог ветра остадосмо живи па, сад — чекамо леио време!

Ти јуначки и зиму прогрува, и апсу одува и лето прегази и оскудицу поједе и болест савлада, и миц по мип: т ек дочека да уз музику свечано, поред осталих великих људи, погребеш и овај Век. Бога ми добро ! А баш је последњих година био са свим поманитао. Види се, да му .је било пред главу. У1епо се отело кљусе, и стало чинити грдан квар на све стране, визати несрећу за несрећом. Најзад сад, баш сад пред смрт, мал' те није и сав Свет упропастило, Ала да смо и то чудо дожнвели ! ,,А како је почело не би ме чудило, Бога ми ! Али баш и да је! тако би бар иропао и онај пројект... ене! сад ми баш кану кап-крмача из пера А и боље је; теби и онако треба печеница, ^а да је канула место мастила она Фразн што је у перу лежала, то би за цело била она кап што би прелила чашу стрпљења код оних г који су тако мало трпљиви према нама, и тада, драги мој Јанко, ко зна какву би ти киту злата донео Божић — Бата. Овако боље да баталимо и тек смирисмо динар прекинимо и крвнице пушке обе( имо док не угазимо у XX век, а већ после опет: коме прсне чело куку њему ! Као што видиш ја ти вазДиЈ написах, а нисам ти казао што је најглавније но сам с краја почео тањега. А жеља ми је да ти од стране цолс, нашег друштва и у име свију сарадника „Звезде", према којима си ти био вазда тако предусретљив и тако трпљив (сем кад држит коректуру) — честитам празник Христова Рођења. „Звезда" је свима својим читаоцима, — (и онима који* плаћају и који не плаћају, као права и истииска звезда што сваком без разлике светлост дару.је) кликнула : Христос се родц ! .. да би их обрадовала, да би их осоколила; а и ми сви темп Христос се роди. И ти треба да си радостав и да се соколиш те да друге соколиш, на данашњи красан празник, који означује саму Радост и наговештава боље дане. Тво.ји су сви живи и здрави, твој је рад стекао признања, ти си у тешким данима и љутим невољама сачувао пријатеље, твоја „Звезда" и ако је по који пут и шкиљила, а да се угаси, ипак је издурала ц истрајала, а многе је јаче силе на онај свет отпратила, па ако да Бог и срећа која јунаке никад не оставља, појешћемо ми још пуно њима панајију, као што веле твоји Мачвани. Не клони, не печали се, но се увек сећај оиих стихова А. де Вињија, који, као да је за нечију пакост написао : Иеигег, §ет!г, рпег ез! %а1етеп1 1асће ! Ка15 епећ^иетеШ. 1а с1иге е1 1оиг(1е 1асће, Бапз 1а У01е оп 1е зог1 а уоп1и 1' арре1ег, Ршз аргеб, сотте тоГ— воиНге е! теигб 5ап5 раг1ег Плакати јецати и молити подједнако је подло; врши енергично своју опору и тешку задаћу стазом коју је судба означила а после као и ја, трпи и умри без речи.) Чекај боље дане да сунце огране, а тада ћемо бити сви срећнији па и ја јер ћу моћи много боље гледати и све умотрити. Твој брее^а^ог

Садрзсај : Христос се роди (чланакЈ — Божићна ввевда (иссма) — Чудан човек — Два цвета (песма) — Данга — Вечерња молитва иесиа) — Бев рода и порода— При^техвце — Мајчиво срце — Из старих,, књига — Литерарне критике — 11оследн.и лист —Бел иа књижевности. ". П Власник : Ст. М. Вбселиновиб — Штлмиарија 0. ХоровшЦ. — уредник Јанко М. ВкСЕЛИПОНић.