Звезда

БОЖИЋЊИ БРОЈ ВРОЈ 108 и 109 БЕОГРАД СУБОТА 25 ДЕЦЕМ5РА 1899 ГОД. Ш

и з л а з и че г / вртком и педељ"м Ц Е Н А ЗА 1 М1СЕЦ 1 ДИНАХ* или 1 круп\

ТЈретилату ирумају сее игж^е у С'рб"ји и иностранству

ПОРОДИЧНИлист

ГРЕТПЛАту 7РЕВА С-1АТИ : Уредништву „Звезде" Колчрчева улица бр. 10. НЕПЛАЋЕНА Ш1СМА *'Е ПРИМАЈУ СЕ. Рукопиои не вра^ају се. УРЕ*ВИШТВО СЕ НАЛАЗИ : поларчева улица бр. 10.

БРОЈ 20 ПР. ДИН.

'кдтшк : ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНСВИЋ.

БРОЈ 20 ЛР. дин.

ХРИСТОС СЕ Р0ДИ1

-#о-

Христос се роди, драги иаши иретилатници, који ете платили! Христос се роди и вама, који ииете платили, а иамеравате илатити! Христос се роди и вама, који нисте илатили, нити намеравате платити! Христос се роди евима! Праведнима г - иравде ј >пди; иекренима — иетине ради;. иотчиљепима елободе Ј >ади; иобоЈКиима — вере ради; добрима — празника ради; еилницима — етраха ради: Христос се роди!

Када су ишли скрупгени да се Рођењем крепе Бого-човека. II данас после толико лета, Како ли мирно блажено сјаји ! Колико у златним грудима својим Мелема благог, утехе таји! 0, Ввездо, овог бложанског часа Светлости проспи на наше стреје! Топлотом твога блаженог зрака Нека се срце Србина греје! Озари избе по земл.и мојој! У њима сирак у беди траје: У твоју милост, у милост браће За н.ега јадног ах, нада сва је! Дође ли време, БожиКна Звездо, Њмучен народ да спасу ходи, Рођењу јединства, к'о светом Христу. Побожну моју ти Ораћу води! Божа С. Никодајевић

БОЖИЋЊА ЗВЕЗДА Стегнута земљо ланцима мраза, Отисни окоп са своје снаге ! II од нелом ноћи бескрајне тихе Уживај часе свете и благе! Мирно је нсбо, које те гледа Погледам тихе, вечне милости; Ако ли за јаде не хаје твоје, У овом часу то му опрости! Гле. земљо моја, на плавим груд'ма Сведока твојих бола и јада Оетно се јато звезда одмара Погледај ону што блиста сада! Некад је она на путу кроз кедрс Била за л>уде светил>а мека.

ЧУДАН ЧОВЕК — Јанко М. ВеселиновиЋ —■ ,, ...Име му је Марко. Не знаш ти каки Је то човек ! Да ти је Бог ујак, не можеш му верка ухватити ! По некад, се деси, те би се заклео да тај човек нема срца ; некад опет... ђаво би га знао! . Сећам се, било је то некако пред први рат, седимо ми у механи и разговарамо. Он засео тамо с Милисавом Данојловим те нешто рачунају. Шта им је било-Бог ће знати, док тек он викну : ~~ А коме оца ? — Теби ! - вели Милисав и сав се накострешио. Цикну сатл^ик што је пун пред њима стајао; оно се асталче претури, и Милисављева капа оде у ћошак