Звезда

3 В Е 3

Д А

125

вене нсторије. — Хришћанско предање. — Државни положај религије. — Православље и Унија. — II Хроника. — Ш Статистика. — IV Додаци и нотице. — V Библиографија и критика. У VII. (мартовској) свесци часописа Ћугарски Преглед од ове год. штампан је превод шаљиве игре К. ТрифковиИа »Школски надзорник« Преводилац, Е. Саространов у напомени наглашује, да су Трифковнћеве комедије иајлеиши накит сриске књимсевноети. Међу најбоље долазе: Честитам, Школски надзорник, Француско - пруски рат, Љубавно писмо. На Бадњп дан и Избирачица. Хвали им, расплет као природан, а нарочито истиче то, што су чисте од сентименталности, што је радња жива и што у њој нема скокова. У 1888 г. »Бугарски Преглед« донео је на првом месту превод несме Јагие ТомиЧа: »Ко је крив« од Ст. М. Поиова. (год V, књ. III); 1899. г. (год. VI св. ПГ—IV,) и 1900 (год. ЛП књ. V) превод три Нуши&еве прпче из српско-бугарског рата (На бојишту, Шињел, Петар Дабић) у преводу С. М. Попова и Р. Ст. Попова. У тој V. књ. изишла је и једна Змајева песма под натписом : Мајчина туга за првенцем, у преводу Васиља Узунова. У VIIГ књиз.и (апрплској) Вугарски Прегжд пма чланак Др. П. Маренина: »Историја новоогворене српске школе у Велесу.« Чланак није свршен, али је н овај део довољан да се види, с колико пристрасности пишу Бугари о нама. Тако н.пр. Маренин налази да од 4.000 кућа у Велесу 1300 су турске, I оо влашких а 2600 бугарских — ериске ни једне једине нема. Ово је довољно да се види смер и дух овога чланка. Још је јаднија и жалоснија тужба ппшчева на услужност турскнх власгп према Србима, кад се зна, да је баш обратно. Но најруж-

нији утисак чшш тврђење ппшчево о убицама, које тобож српска пропаганда упућује против бугарских првака. Толике наше жртве падоше од бугарских руку и опет овај несавесни писац сме чак и у књижевним листовима да износи овако лажна тврћења. Не треба озбиљно побијати ствари оваке природе, оне се саме собом најбоље демантују — У Бугар. Прегледу (књигама VII и VIII) штампан је о Хилендару чланак, о којем ћемо опширније проговорити у једној одидућих књнга. Под потписом Др. Н. Маренин крије се Шопов. бугар. трговински агенат у Софнји, а чланак је пун извртања, којима је смер доказати — да је Љслендар бугарски манастнр ! Заиста чудна дрскост, којој бисмо се морали чудити, кад не би потицала од Шопова. — О Растковскога А. студији »Распоред становника битољскога вилајета по народности и веронсповести у 1897.« о којој се похвалио изразио у »Искри« један од наншх најбољпх познавалаца Маћедоније, има оцена у »Бугар. Прегледу« (књига Ш- IV) В. К'нчева, коме се она не допада само с тога, што г. Растковски, по његову мишљењу, не сме да назове словенско становншитво бугарским именом, како су га назнвали учени Руси још у току прве половине овога века. Ваља пмати па уму, да је г. Растковски проживео у Бнтољу пет година, да је за то време врло много путовао кроз битољ. внлајет и да у опште важи као пријатељ Бугара, па ће се разумети откуд овако неуместан прекор од стране човека, чија су дела о Маћедонији скроз необјективна и нетачна. Периодическо сиисание на блгарското книо/севно друсисество в Софиа у ]ЈХ1 св. (за Фебруар) доноси у рубрици „вести и оцене" приказ књиге: „Ерали Марко в блгарската народна еника"