Звезда

126

а в

е 3 д а

од Велико Јорданова. У оиој су кљизи, покуиљене сриске народне иесме о Краљевићу Марку ; а нриказивач још додаје како је отац Марков, Вукашин „бугарског порекда." Како су дугачке бугарске руке, неће бити чудо ако нам једног дана ночну присвајати Зиаја, Његошд, Војислава и др. Све се може очекивати, кад се дође већ. дотле да се огворено отама ту^е књижевно блзго. Блгарска Сбирка у IV књиж. ("априлској) а у прегледу период. списа говори ухратко о „Српској Кшизи" Ст. Новаковика новодом чланка у Новој Нскри „Књижара Српске Књижевне Задруге." У 3. броју Цчригра*ског Лиета „Ес]ш8 с1' Опоп1" од ове године жзашло је еаопштење: МаИедонија и Грци, од једног српског дипломате, у коме се разматрзју извесни нетачни закључци и погрегана тврђеља изнееена у кшизи1га МассДотпе, 1а диеаУоп тасеЗошеппе Лапз 1' апИдиНе, аи тоуеп а§е е4 Лап8 1а ро1ШсЈие ас!ие11е, раг 1е Бг. СЧеапШез 1ПкоЦш1ек. ВегПи Ј. Кае(3е <'(Шеиг, 1899. (Ова књига лма и немачко издање.) Писац саопштења налази да књига Николаидеса, као и многе друге ове врсте, не расветљује ни мало всториски развитак маћедонског нитања. Али она ноказује главну идеју којом се Грци инспиришу у евојој националној нропаганди. Ова идеја руководи све чиниоце јелинизма: Фанар и његове свештенике, конзуле грчке, наставнике, јавне и тајне агенте грчке у Маћедонији. Саопшген>е једног срнског дипломата пронраћа уредништво листа напоменок, да је тај српски дапломат човек у кога иолишичка страсш нс заслеиљује иосматрачку моК, него су проиицљивост и џатриотска шоилина дивно сиојене еа одмеренотИу државника и скрупулозном тачнот&у историка научњака. С а а а г'а К г 1 § е т 11 с!еп Не1уе11 е г н и п (1 А г 1 о V1 8 и 8 ћ е 1 Б 1 о Са 88111 а" зове се чланак Др. Николе ВулиЛа нроФесора Вел. Школе у Београду, који је иггамнан у мннхенском часопису „Гиг (1а8 СгутиааЈа!асћићуезен 11 . И овај је чланак изра1)ен са оном нажњом и зналаштвом, каквима се у онште одликују радови именованога писца. нЕКРОЛоаи Јован Ђорђевић. Једнога од оних ретких људи, к>ји цео свој в>>к проведу само на кориет свога н^рода нестало је. Јован Ђорђевић књижевник, просветни радник и устадац за све, што је добро и шеиенито, уиро је на дан 9 анрила о. г. Пок. Ђорђеаић ро1/-.н је 1826 год. у СЈенти. Он је учио гимназију у Сшти, Сегедину и Темишвару а у Пешта философију и медицкну. Вио је нроФесор у Иовоме Саду, еекретар Српске Матице, уцравигељ Српеког Народног Нозоришта у Новоме Саду, управитељ и драматург Српског. Вародног Позоришга у Веограду, прафеоор и директор гимназија у Београду и Шапцу, нроФвсор Учатељске Школе и В( лике Школе и Министар Иросвете. Сем обилатог рада на школској књижевности, кригици и расправама покТ >ор1)евић наниеао је и ова дела, која додазе у опсег латературе : „Кнсз Лавао, спев, „Маркова сабља " алегорија, „Чучук Стана"; „Звуци из ирошлости; „11з мојих усиомена." „Јсдна усиомена" „Један дан с Вуком." „Састанак Светозара МилеашКа с Псшром ЛрсрадовиИсм," „Луш у Крим" „Година 1848* и „Лрва окалост", АР- Јаков Ијудина. На дан 11 марта т. г. нриминуо је у Сплету овај екромни старина, а виђени књижевник. Он је написао преко стотину већих и мањих дела. У првом реду његових дела истичу се „Историја југо-